Žena o kojoj Tito nikad nije govorio

Ivo i Slavko Goldštajn privode kraju rad na opsežnom delu "Josip Broz Tito - biografija", na dokumentima i izjavama svedoka utemeljenom prikazu života jugoslavenskog predsednika. "Jutarnji list" je obajvio prvi od šest nastavaka najzanimljivijih delova, koje su pripremili autori * Ruskinja Pelagija Bjelousova bila je prva supruga Josipa Broza Tita, žena o kojoj je maršal retko govorio, jer ga je sećanje na nju previše bolelo.


Iz autorskog predgovora

Za savremenike Josipa Broza Tita - Čerčila, Ruzvelta, Staljina, De Golea, Hitlera, Musolinija, Mačeka, Pavelića - već je prilično jasno kakvo im je mesto u istoriji njihovih naroda i sveta. Istovremeno, o Titu u njegovoj domovini Hrvatskoj i u zemljama bivše Jugoslavije još traje tvrda podvojenost. Možda ga moramo ubrojiti među one ređe državnike o kojima istorija nikad nije uspostavila neko prevladavajuće opšte mišljenje, o kojima je bilo i biće vrlo kontroverznih interpretacija - poput Temistokla, Gaja Julija Cezara, Robejspjera ili Napoleona?

Za najavu knjige, za prvo objavljivanje jednog njenog poglavlja, odabrali smo poglavlje o samom početku Titove političke karijere, o razdoblju kad se Josip Broz tek formira kao politička i javna ličnost. Tu još nema dramatičnih dilema ni sukoba, kojih je kasnije u obilju, ali već se nazrevaju neke bitne karakterne crte i političke zasade, pa i dogme, koje će Tita pratiti čitav život.


Josip Broz se u poznijim godinama u prijateljskom društvu i pred televizijskim kamerama vrlo rado prisećao mlađih dana, ali nikad nije govorio o svojoj prvoj ženi, Pelagiji Bjelousovoj. Milovan Đilas piše da se već pre rata u najužem krugu oko Tita znalo da ga o Pelagiji nije uputno ništa pitati, jer ga to boli. Naprotiv, piše Đilas, o sinu Žarku Tito je često pričao vrlo nežno i ponosno, posebno kad je čuo da je momak kao crvenoarmejac branio Moskvu i u borbi bio ranjen.

Nakon pet i po godina provedenih kao ratni zarobljenik propale austro-ugarske vojske u Rusiji i Sibiru, Josip Broz se prvih dana novembra 1920. vratio u novonastalu Kraljevinu SHS, u Zagreb. S njim je stigla i njegova 12 godina mlađa žena, Ruskinja Pelagija Bjelousova, u poodmakloj trudnoći. Rodila je u kući Josipova oca Franje, lugara u zaselku Kranjica kraj Kupinca, ali je dete umrlo već nakon nekoliko dana.


Broz se odmah zaposlio u bravarskoj radionici Filipa Bauma u Zagrebu, u Petrinjskoj 3. U Rusiji je u danima Oktobarske revolucije postao komunistički simpatizer, pa se u Zagrebu upisao u Komunističku partiju Jugoslavije. Međutim, u nemogućnosti da s malom platom organizuje porodični život u Zagrebu, Josip Broz se pred kraj januara 1921. putem oglasa u Novostima zapošljava kao mašinista u motornom mlinu Samuela Polaka u Velikom Trojstvu, selu nedaleko od Bjelovara. Tu će živeti sledećih četiri, pet godina. S partijskom organizacijom je izgubio svaku vezu, a po svemu sudeći baš se mnogo i nije trudio.

Dobro obavlja posao u mlinu, gazdi popravlja automobil i vozi ga s porodicom na izlete, u selu i bližoj okolini popravlja kvarove po kućama, ponekad tako i dodatno zarađuje, a stiče i nekoliko bliskih prijatelja među kojima rado priča o Rusiji i Oktobarskoj revoluciji.

Skupio je malu kućnu biblioteku, pedesetak knjiga socijalne literature - Maksima Gorkog, Jacka Londona, Miroslava Krležu, Augusta Cesarca, pa i neke knjige Tolstoja i Balzaka - koje čita u kasnim noćnim satima i posuđuje ponekom od prijatelja. O bračnome životu Brozovih iz tog vremena malo je poznato, ali se čini da su živeli skladno. Josip je Pelagiju zvao “Poljka”.

Doživeli su dve uzastopne tragedije: u novembru 1922. rodio im se sin Hinko koji umire nakon osam dana od dizenterije, u junu 1923. od difterije umire 18-mesečna kćerka Zlatica, Josipova neprežaljena miljenica, ali u februaru 1924. rodio im se sin Žarko, zdravo i živahno dete, koje im je donekle bilo i uteha.

Kad se bliskim saradnicima, bračnom paru Kopinič, 1941. rodilo dete, mlada majka Stela požalila se Titu kako ne zna da postupa s novorođenčetom. Tito joj je odgovorio: “Ništa ne brini, ja ću ti pomoći. Ni moja Pelagija ništa nije znala, ali ja sam video kako to moja majka radi s mojom mlađom braćom i sestrama, pa sam ja Žarka, kad je bio beba, i kupao, i povijao, i hranio.”

U proleće 1923. četvorica bjelovarska komunista pozivaju Broza i jednog njegovog prijatelja na njihov sastanak i obojicu priključuju u svoju malu ilegalnu partijsku ćeliju. Početkom 1924. biraju Broza u novoformirani Okružni komitet KPJ za križevačko-bjelovarsku županiju. To je jak podsticaj za Brozov urođeni aktivizam, a javlja se i ambicija da bude organizator i predvodnik.

Počinje preobražaj od relativno mirnog familijarnog čovjeka u gorljivog partijskog aktivista kojem porodica postaje tek druga briga.

*Za objavljivanje u "Jutarnjem listu" obradio Slavko Goldštajn.