 |
| Photo courtesy photos-public-domain.com |
Skoro 10 godina od stupanja na snagu Protokola iz Kjota, čiji je cilj smanjenje emisije gasa i efekta staklene bašte, više se ne postavlja pitanje da li Zemlji preti globalno zagrevanje, bio je zaključak prve Svetske konferencije o meteorologiji u Montrealu održane na temu "Vremenska prognoza, kakva nam je budućnost".
"To je nepovratna pojava, a svetsko stanovništvo nastavlja da se uvećava i moramo da se tome prilagodimo", izjavila je Dženifer Vanos sa Univerziteta Teksas tek. U prvoj deceniji 21. veka, prosečna temperatura na površini planete porasla je za 0,47 stepeni Celzijusa. Povećanje za jedan stepen znači sedam odsto više isparavanja vode u atmosferi, a pošto isparavanje izaziva vazdušnih strujanja u atmosferi, može se predvideti ubrzanje meteoroloških promena. Naučna zajednica prognozira da će prosečna temperatura na površini Zemlje do 2050. godine porasti za dva stepena.
"Oblaci će se češće i brže formirati i kiše će biti obilnije", što će rezultirati češćim neočekivanim poplavama, upozorava Sajmon Vang sa Univerziteta u Juti. Prema Vangovim rečima, posledica povećanja temperature biće sve više talasa ekstremne toplote ili hladnoće. Epizode polarne hladnoće, poput one koja je protekle zime zahvatila veliki deo severne Amerike, kao i ekstremne toplote i suše, biće sve češće i sve izraženije, kaže Vang.
On napominje da meteorolozi sada moraju da, prilikom prognoziranja vremenena, uzmu u obzir i "dodatne sile" nastale usled globalnog zagrevanja. Stručnjaci za meteorologiju u budućnosti će morati da koriste supermoćne računare, kakvi su sada izuzetno retki. Pol Vilijams, meteorolog s britanskog univerziteta Reding, koristio je superračunar na američkom univerzitetu Prinston, jedan od najsnažnijih na svetu, kako bi proučio uticaj globalnog zagrevanja na mlazne struje, atmosferske struje velike brzine na više kilometara nadmorske visine.
Posle višenedeljnih proračuna, Vilijams je zaključio: "Klimatske promene pospešuju te struje... Turbulencije tokom avionskog leta trajaće 2050. godine dva puta duže". Podsećajući da turbulencije sada prosečno traju tokom jednog odsto ukupnog leta komercijalnog aviona, Vilijams ističe da, ukoliko koncentracija ugljen-dioksida bude nastavila da eksponencijalno raste narednih godina, neće biti moguće predvideti kako će letelice reagovati na promene intenziteta vazdušnih struja. Ni plovidba brodom neće biti mnogo bezbednija, jer meteorolozi predvidjaju sve češće cunamije na okeanima. Vang navodi da u poslednje vreme ima izveštaja o ogromnim talasima visine 40 metara, dok su ranije talasi od 20 metara bili retkost.
"To je tek početak klimatskih promena jer okeani će imati više uticaja na dodatno oslobadjanje topolote i vodene pare", kaže Vang. Francuski meteorolog Erik Bren napominje da je ogromni lednik na Grenlandu počeo da se topi i da bi, ukoliko se taj trend nastavi, u narednom veku nivo okeana mogao porasti za šest metara. Vanos smatra da je nužno prilagoditi urbanizam i način života u gradovima novoj stvarnosti kako bi se stanovništvo zašititilo od apokalipse.
Tokom petodnevne konferencije u Montrealu održane su specijalizovane sednice o talasima toplote i suše, polarne hladnoće, obilnim padavinama i poplavama, tornadima i tropskim ciklonima.
Ipak, čovek ne mora pasivno da posmatra šta se dešava u prirodi. Mi možemo da usporimo ovaj proces.
"Ono što može svako od nas da doprinese da se oštećenje zemljinog omotača smanji u budućnosti jeste da se redukuje upotreba gasova i da racionalno koristimo energiju", rekao je Nikolić.
U globalnim razmerama, kaže, akcenat se uglavnom stavlja na razvijanje obnovljivih izvora energije.
Izvor: Beta, Tanjug
Нема коментара:
Постави коментар