Preminuo Bata Živojinović: Valter otišao u snu

Legenda srpskog i jugoslovenskog glumišta Velimir Bata Živojinović (82) preminuo je sinoć u 22:45 sati u bolnici Sveti Sava u Beogradu. Bata je preminuo sam i u snu.

Foto: Medija centar Beograd, www.mc.rs

Koji dan pre vaskršnjih i prvomajskih praznika, zdravlje Bate Živojinovića naglo se pogoršalo, pišu "Novosti". Upućen je u bolnicu "Sveti Sava", gde su ga lekari ove bolnice, posle teškog moždanog udara, pre četiri godine, pridigli, i posle oporavka u Selters banji procenili da mu je gotovo isto tako lekovita kućna nega. I, zaista, oporavio se u tom porodičnom gnezdu koje je svijao sa njegovom Lulom, okružen uspomenama, fotografijama dece i unuka, za koje je posebno bio vezan, ali i oni za njega. Hrabrile su ga i posete bliskih prijatelja i kolega. A poslednje su bile Dragana Gage Nikolića i Dragana Bjelogrlića. Bio je pod svakodnevnim nadozorom lekarskog tima.

Bata Živojinović rođen je u Koraćici pod Kosmajem 5. juna 1933. godine. U karijeri je odigrao više od 300 uloga na filmu, pozorištu i televiziji, od kojih su mnoge antologijske, a njegove filmove gledalo je preko 10 milijardi gledalaca, čime ne mogu da se pohvale ni holivudske legende. Da je bio lep glumac, kaže, "ne bi ni za hleb zaradio", pa na tu “kartu” nikad nije igrao. Bio je "crnac i žena sa feredžom", jer nije birao filmove i odbijao uloge, niti dopuštao dublerima da ga zamene.

Dva put je odbijan na Akademiji, a filmski debi ostvario je u "Pesmi sa Kumbare" (1955, reditelja Radoša Novakovićća) posle kojeg su se nizale uloge Miloša Bojanića, Mirte, Bulidže... u kojima je ubeđivao reditelje da film bez njega neće biti moguć. Bio je predstavnik nesalomivog srpskog duha bezobrazluka i drskosti u granicama dopuštenog, i kao takav Bata je bio živa istorija srpskog glumišta.

Tokom šezdesetih se filmovima poput "Kozara" (za koju je nagrađen u Puli) i Bitka na Neretvi ustoličio kao jedna od najvećih zvezda kinematografije bivše Jugoslavije, ali je zenit njegove popularnosti došao tokom 70ih filmovima sa tematikom Drugog svetskog rata. Jedan od najpoznatijih njegovih filmova iz ovog perioda je Valter brani Sarajevo, koji je postigao veliki uspeh u Kini, a Živojinović je još uvek velika zvezda u Kini.

Tokom osamdesetih Živojinović je parodirao na svoju sliku akcionog heroja ulogama u nizu lakih komedija.
Dobitnik je nagrade za životno delo "Slavica", u dva navrata "Zlatne arene" Jugoslovenskog filmskog festivala u Puli i brojnih drugih priznanja.

Posle uvođenja višeštranačkog sistema u Srbiji izabran je za poslanika Socijalističke partije Srbije u nekoliko saziva parlamenta, a 2002. je bio i njen kandidat za predsednika Srbije, kada je osvojio oko 120.000 glasova.

Živojinović je bio među osnivačima, a jedno vreme i predsednik Udruženja filmskih glumaca.
On je i jedan od osnivača Filmskog festivala u Sopotu.

Na ovogodišnjem Festu dodeljena mu je nagrada Beogradski pobednik za životno delo.