MENI

"Ko je ubio Katarinu": Novi roman Vuka Draškovića

"Istorijska presuda onima koji su ubili Katarinu biće izrečena. Ubili su državu, istoriju, prošlost, budućnost. Ova knjiga je optužnica protiv njih" – Vuk Drašković.

 

Iskusni romansijer nastoji da čitaoca podseti na ono što je suština i neprekinuta nit njegovog književnog rada na tragičnom razmeđu dva stoleća.

Naslov romana asocira na kriminalističku priču, a zapravo metaforično kazuje o istinitim događajima iz piščevog i naših života. Vuk Drašković, dosledno veran sebi i svojim temama, svom poimanju istorijskih događaja na balkanskom tlu koji se odnose na drugu polovinu XX veka, svom shvatanju angažovane književnosti koja ne izmišlja nego promišlja stvarnost, ispisuje u formalnom pogledu petnaest priča.

Rat koji je rasparčao Jugoslaviju ponovo je u žiži Draškovićeve proze. Mozaička struktura rukopisa, sastavljenog od petnaest zasebnih priča, prerasta u roman zahvaljujući svom tematskom jedinstvu: drama i haos ratnih zbivanja kako na frontu, tako i u pozadini posvađanih nekadašnjih republika, među svakodnevnim likovima koje izjeda zlokobna doktrina ne samo bezočnih i ostrašćenih lidera, nego i samozvanih duhovnih vođa i dušebrižnika nacije.

Nastoji da osvetli kompleksnu pozadinu zbivanja, odmota klupko uzroka i posledica, u širokom istorijskom i političkom kontekstu, sagleda skup razloga da se jedna zemlja, nastala konsenzusom svetskih sila, bivajući na pravoj strani i podnevši ogromne žrtve u Prvom svetskom ratu, a potom i u Drugom, uništi i rasparča u krvavom ratu krajem XX veka, koliko svojom voljom i glupošću toliko i interesima ili nemarom onog istog sveta koji više nije bio isti.


„Iskusni romansijer, Drašković pokazuje da 'pravila' dobre priče za njega nisu tajna, ali se istovremeno ne odriče romansijerskog daha i zamaha, pa se tek u celini pročitana njegova nova knjiga otvara kao roman o životu i smrti Jugoslavije u životima i smrtima njenih građana.“ Ljiljana Šop

1 коментар:

  1. Sve što je Vuk napisao je vrh.Da smo ga više slušali i čitali bilo bi drugačije.

    ОдговориИзбриши