Da li antibiotike zaista treba popiti do kraja?

Pravilo da lek treba popiti do kraja dugo se držalo u svesti javnosti. Tradicionalno se pacijentima savetovalo da do kraja popiju svoj lek, jer se smatralo da će bakterija koja uzrokuje bolest mutirati i postati otporna na antibiotik, ukoliko se uzme premalo leka. Grupa stručnjaka sada smatra da je to pogrešno i ističu da pacijent treba da prestane da uzima antibiotike ako oseća poboljšanje.

Pixabay

Martin Luvelin, profesor za infektivne bolesti medicinske škole Brajton i Saseks, i njegove kolege kažu da je “ideja da rano prekidanje tretmana podstiče otpornost na antibiotik nije podržana dokazima, dok uzimanje antibiotika duže nego što je potrebno uvećava rizik otpornosti”.

Postoje neke bolesti kod kojih bakterija može postati otporna na lek, ukoliko se ne uzima dovoljno dugo. Očigledan primer za to je tuberkuloza. Ali, većina bakterija koje uzrokuju bolesti kod ljudi mogu se naći na našim rukama i ne nanose štetu, tipa E. coli i staphulococcus aureus. Ljudi se razbole samo kad bakterija uđe u krvotok ili želudac. Što su duže bakterije izložene antibioticima, veća je verovatnoća da će razviti otpornost na lek.

Stručnjaci ukazuju da je idealna dužina tretmana antibioticima premalo istraživana, a slučaj varira i od pacijenta do pacijenta, te zavisi i od uzimanja antibiotika u prošlosti. U bolnici se pacijenti mogu testirati da se vidi kad da prestanu uzimati lek. Van bolnice, gde ponavljanje takvih testova nije izvodljivo, pacijentima je bolje savetovati da prestanu sa antibioticima kad se osete bolje, kažu sada stručnjaci.

To je u direktnoj suprotnosti sa onim što savetuju zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ukazuje “Gardijan”.

Drugi stručnjaci za infektivne bolesti podržali su grupu profesora Luvelina.

- Uvek sam mislio da je nelogično reći da rani prestanak uzimanja antibiotika dovodi do otpornosti na lek – kaže Piter Openšo, predsednik Britanskog društva za imunologiju.
Foto: RAS Srbija

– Novi izveštaj podržava ideju da antibiotike treba koristiti umereno. Skraćenje tretmana antibioticima smanjuje verovatnoću razvijanja otpornosti na lek.

Elison Holms, profesorka za infektivne bolesti Kraljevskog koledža u Londonu, kaže da je veliki autoritet u tom polju, profesor Harold Lambert, ukazao na istu stvar još 1999, u članku nazvanom “Ne nastavljajte sa uzimanjem tableta”.

Međutim, neki izražavaju zabrinutost.

- Preporučena terapija antibioticima nije slučajna – kaže predsednica organizacije Kraljevski koledž lekara opšte prakse Helen Stouks Lampard.

– Ona je zasnovana na ličnim uslovima i, u mnogim slučajevima, tretmani su veoma kratki. Na primer, tri dana za lečenje infekcije urinarnog trakta je često dovoljno.

Ona je istakla da to što se pacijent oseća bolje ne znači da je infekcija izlečena.

- Važno je da pacijent primi jasnu poruku. Moto da uvek treba uzeti čitav lek je dobro poznat. Sve drugo će samo zbuniti ljude – kaže Lampard.

Britansko Ministarstvo zdravlja nastaviće da razmatra dokaze o propisivanju antibiotika i  otpornosti na lekove, naveo je “Gardijan”.

B92