Užasi koje jedemo: Aditivi štetni po zdravlje ljudi

Skoro sve namirnice koje svakodnevno jedemo sadrže bar jedan od šest sastojaka čije konzumiranje nijedan nutricionista ne bi preporučio. Predstavljamo nekoliko najzastupljenijih aditiva koji mogu da budu izuzetno štetni po zdravlje ljudi.

Foto: thornsa / rgbstock.com

Na pakovanju bilo kog prehrambenog proizvoda u samoposluzi - od viršli, preko supa iz kesice, pudinga, slatkiša, grickalca, pa sve do
suhomesnatih proizvoda, na poleđini se nalazi dug spisak zbunjujućih hemijskih naziva. Aditivi, konzervansi, veštačke boje, pojačivači ukusa i zaslađivači samo su neki od njih.

- Procene su da čovek za godinu dana unese od pet do šest kilograma aditiva. Proizvođači često objašnjavaju da ta jedinjenja sprečavaju kvarenje namirnica, ali je činjenica da ta vrsta supstanci čini svega jedan odsto svih aditiva, dok se ostatak koristi u kozmetičke svrhe - objasnio je za Blic nutricionista Dragan Vukotić.

Iako se aditivi u namirnicama koriste u strogo određenim količinama, to što se nalaze u svemu što jedemo povećava njihovu koncentraciju u organizmu i dovodi do alergija, poremećaja i bolesti.

Predstavljamo vam nekoliko najzastupljenijih aditiva koji mogu da budu izuzetno štetni po zdravlje ljudi.

VEŠTAČKI ZASLAĐIVAČI (E420, E421, E950 do E970)

U proizvodima “bez šećera” mogu se pronaći aspartam ili acesulfam K, koji su od 200 do 600 puta slađi od šećera, a konzumiranje ovih namirnica nije vredno izbegavanja kalorija.
Nalaze se u: gaziranim pićima, vitaminima u obliku bombona, voćnim jogurtima, lekovima, žvakama, žitaricama, multivitaminskim sokovima, suplementima za vežbanje, čaju, pudingu, pasti za zube, čokoladicama, začinima, prelivima za salate...
Posledice: mogu pogoršati dijabetes, izazivaju epilepsiju, zvonjavu u ušima, zamagljeni vid, vrtoglavicu, glavobolju, depresiju, umor, nesanicu.

TRANSMASNE KISELINE

Reč je o veštačkim mastima koje se dodaju prerađenoj hrani kako bi joj se produžio rok trajanja. Koliko je njihova upotreba rasprostranjena, najbolje pokazuje to što je na pojedinim čokoladama istaknuto “bez transmasnih kiselina”.

Nalaze se u: margarinu, keksu, grickalicama, prženoj hrani, picama, krofnama, napolitankama, grisinama i lanenim pločicama koje se prodaju pod etiketom zdrave hrane.

Posledice: Transmasne kiseline povećavaju štetni holesterol LDL, a smanjuju dobri HDL, povećavaju rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara, zakrčuju arterije.

KARAGENAN (E407)

Spada u grupu najštetnijih aditiva. Proizvodima u tekućem stanju osigurava homogenost i odgovarajući stepen gustine, dok se u suhomesnate proizvode stavlja da bi vezao što više vode, kako bi bili teži.
Nalazi se u: napicima od kakaoa, kondenzovanom mleku, dečjoj hrani, šunki, sladoledu, džemu, majonezu, senfu, mleku u prahu.
Posledice: potencijalni izazivač raka debelog creva.

BOJA KARAMELE (E150)

Umesto da je reč o rastopljenom šećeru, boja karamele se sintetički proizvodi u reakciji šećera, amonijaka i sulfita.
Nalazi se u: gaziranim pićima, sladoledima, slatkišima, gotovim umacima.
Posledice: problemi sa štitnom žlezdom, jetrom, rak pluća i leukemija.

MONONATRIJEV GLUTAMINAT (E621)

Njegova je uloga da gotovim proizvodima da bolji ukus, zbog čega ga još zovu “ukusni otrov”. Danas je gotovo nemoguće pronaći gotov proizvod koji ga ne sadrži. To je ono što viršlama sa malim procentom mesa daje mesni ukus.
Nalazi se u: šunkama, parizerima, salamama, kobasicama, viršlama, začinima, dodacima jelima, kolačima, smrznutim jelima, brzoj hrani, smrznutim proizvodima, proizvodima za mršavljenje.
Posledice: Remeti rad hormona, stvara hiperaktivnost kod dece, gubitak pamćenja, hronični umor, gubitak sluha, poremećaje endokrinog sistema, nagle promene krvnog pritiska, glavobolja i migrena.

FRUKTOZNI KUKURUZNI SIRUP

Proizvođači često koriste glukozno-fruktozni sirup jer je znatno jeftiniji od šećera. Ovaj sirup je ono što nas tera da umesto jednog keksa pojedemo celu kutiju.
Nalazi se u: gaziranim pićima, sokovima, jogurtu, žitaricama, pecivima, gotovim supama, medu.
Posledice: povećava količinu masti u blizini srca, jetre i drugih vitalnih organa, podstiče nastanak dijabetesa, usporava metabolizam, loše utiče na rad bubrega.

Izvor: Blic