 |
| Pixabay |
Advokatske komore Srbije i Beograda su zbog ubistva Ognjanovića stupile u sedmodnevni protest obustavom rada, kako bi "iskazale jedinstvo profesije" - dok od tužilaštva i policije traže da angažuju sve kapacitete u svrhu rasvetljavanja ubistva.
Obustava rada biće potvrđena i protestom zakazanim za utorak ispred Višeg suda u Beogradu.
Iz advokatskih komora upozoravaju da je u poslednjih deset godina zabeleženo više od 50 napada na advokate i da je većina slučajeva nerešena.
U poslednje tri godine, ubijeno ih je troje.
"Ubistvo advokata ne može biti dozvoljeno, a kada neko to učini mora biti pronađen i kažnjen", kaže za BBC predsednik Advokatske komore Beograda Jugoslav Tintor.
Tintor kaže da je iz tog razloga tražen hitan prijem u MUP-u i u Ministarstvu pravde, sa idejom da se formira poseban istražni tim za ovaj i sve prethodne slučajeve napada na advokate.
"Ako se ne reaguje na ovu situaciju možemo očekivati da će neko u narednom periodu pomisliti da može da ubije sudiju višeg suda, ili zamenika tužioca", kaže Tintor.
Dok je u subotu uveče sa sinom hodao ka zgradi na Novom Beogradu u kojoj stanuje, na advokata Dragoslava Ognjanovića ispaljeno je više hitaca. Od posledica povreda Ognjanović je preminuo, a njegov sin je ranjen i nije u životnoj opasnosti.
Uprkos brzo sprovedenoj policijskoj akciji potrage "Vihor", do sada nema zvaničnih rezultata istrage.
Ministarstvo unutrašnjih poslova i Republičko javno tužilaštvo se povodom ovog slučaja do sada nisu oglašavali.
Ognjanović je devetnaesta žrtva pucnjave sa odlikama mafijaških likvidacija od početka godine u Srbiji, prema bazi podataka Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK).
Poznati beogradski advokat je tokom karijere bio jedan od branilaca Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom, bio je i u pravnom timu Luke Bojovića i članova njegove porodice, a zastupao je i Đorđa Prelevića, jednog od optuženih u slučaju ubistva Brisa Tatona.
Pre advokature, Ognjanović je devedesetih radio u beogradskoj policiji kao inspektor na rasvetljavanju ubistava.
Ministarstvo pravde osudilo je ubistvo Ognjanovića i u saopštenju "apelovalo na državne organe da preduzmu sve neophodne mere da se otkriju počinioci".
Beogradska advokatica Zora Dobričanin iznenadila je javnost kada je sa mesta ubistva apelovala "na kriminalne krugove da prestanu sa ubistvima".
Ona je istakla da je "mnogo ubistava, s obzirom koliko smo zemlja" kao i da ih najviše izvode kriminalni klanovi.
Prema KRIK-ovoj Crnoj knjizi" - bazi podataka o ubistavima sa karakteristikama mafijaških u Srbiji i Crnoj Gori je od 2012. godine počinjeno više od 80 likvidacija, od čega je rešeno svega 6 odsto.
"Ta statistika nam govori da je bezbednost u državi ugrožena", kaže za BBC novinarka KRIK-a Bojana Jovanović.
U poslednjih nekoliko meseci stanovnici glavnog grada Srbije bili su svedoci desetine mafijaških likvidacija u pucnjavama ili ekpslozijama automobila. Neretko u sred dana, na prometnim raskrsnicama i ulicama.
Ubistvo advokata je nešto što nije uobičajeno, do sada su na ovaj način ubijani članovi kriminalnih grupa, kaže Jovanović.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je pre dve godine na konferenciji za štampu objavio "rat mafiji" - posle ubistva Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi, osuđivanog narko-dilera i člana navijačke grupe Partizana "Janjičari".
Od tada, KRIK broji 25 ubistava koja se dovode u vezu sa obračunom kriminalnih grupa, od kojih nijedno nije rešeno, a u većini slučajeva nema osumnjičenih.
Rezultati najavljenog obračuna sa organizovanim kriminalom su slabi, kaže za BBC istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu i spoljnu politiku (BCBP) Saša Đorđević.
"MUP je tek nedavno objavio da su za neke od tih slučajeva podnete krivične prijave, ali do danas nijedno od ubistava povezanih sa organizovanim kriminalom i počinjenih u tom periodu nije dospelo pred sud", kaže Đorđević.
Ko vodi "rat", a ko istrage
Prve informacije o toku istrage javnosti u Srbiji saopštio je predsednik republike Aleksandar Vučić.
"Imamo više tragova nego u slučaju ubistva kuma gospodina Bojovića. Ne mogu da kažem da je ubistvo rešeno, ali imamo nekakvih tragova", rekao je Vučić novinarima dan posle ubistva Ognjanovića.
Tada je naveo i da je bezbednosna situacija dobra, ali da "ga brine rat klanova oko tržišta narkotika".
To postaje nešto sa čim država mora na mnogo brutalniji način da se obračuna, smatra Vučić..
Srbija i Crna Gora u poslednjih nekoliko godina postali su poprište žestokih kriminalnih obračuna.
Podaci KRIK-a pokazuju da je u 2017. godini bilo šest likvidacija više nego godinu dana ranije.
"Brojevi ubistva od početka godine, ili samo od prošlog meseca, ukazuju na to da je već neko vreme na delu rat klanova koji ostavlja žrtve", kaže Bojana Jovanović.
Rat porodica Bojović i Šaranović, krvavi obračuni kotorskih narko-klanova "Škaljaraca" i "Kavača", kao i sukobi različitih navijačkih grupa smatraju se glavnim razlozima crne statistike.
Podaci koje, sa druge strane, na konferencijama za štampu povremeno predstavlja ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, oslikavaju drugačiju bezbednosnu situaciju u zemlji.
Komentarišući ubistva ranije ove godine, Stefanović je rekao da je "Beograd apsolutno bezbedan grad".
"Prethodna godina je završena sa najnižom stopom ubistva u poslednjih 20 godina, a i stopa rasvetljavanja ubistava se povećava", izjavio je ministar Stefanović u martu.
Nekoliko sati pre ubistva Ognjanovića, na konferenciji za medije MUP-a, Stefanović je saopštio da u poslednjih 30 dana "nije izvršeno nijedno ubistvo kao posledica kriminalnih obračuna".
Saša Đorđević iz BCBP-a smatra da je problem što javnost o tim problemima ne čuje glas profesionalaca - policije ili tužilaštva - već od političara.
"Drugi problem je što, ako je statistika zaista tačna, vidimo da postoji problem u rešavanju ozbiljnijih krivičnih dela, s obzirom na broj nerasvetljenih ubistava od 2016. godine", kaže on.
Predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac rekao je na konferenciji za štampu da mu nije poznato da je Ognjanoviću prećeno, i najavio nagradu za informacije koje bi mogle pomoći istrazi.
Iz advokatskih komora i udruženja najavljuju istrajnost u praćenju razvoja istrage.
"Naša je funkcija da podignemo to pitanje na najviši nivo, a u ovakvim slučajevima je prvi period od desetak dana vrlo važan i kada je u pitanju policijski rad i prikupljanje dokaza", kaže Jugoslav Tintor.
Izvor: BBC News na srpskom
Нема коментара:
Постави коментар