Izreka „Sjaši Kurta da uzjaši Murta“ koristi se kada se na društvanom položaju suštinski ne dešavaju ni promene, ni biljitak, već se samo smenjuju ličnosti (na primer vlasti).
 |
| Pixabay |
Kurta (od turskog kurt – što znači vuk) i Murta (od imena Murad – poželjan ili Murteza – odabran, zadovoljan), prepoznatljiva su otomanska imena.
Kurta i Murta nisu bili stvarni likovi, već su odabrani zbog rime(kao i tata-mate, Jovo nanovo, Cile-Mile).
Tako su Kurta i Murta postali simbol nepromenljivosti najpre u doslovnom ropstvu, a onda i u raznim vidovoma podređenosti tokom vladavine Turaka na našim prostorima.
O ovom frazeologizmu pisali su Egon Fekete i Mato Pižurica. Fekete ga je svrstao u kategoriju frazema u kojima antroponimi (dakle Kurta i Murta) nemaju nikakvu anegdotsku ili istorijsku podlogu i ne odnose se na konkretne ličnosti, već egzistiraju iz silabično-metričkih razloga, kao npr. i frazeologizmi tata-Mata, Cile-Mile, hajde Jovo nanovo i sl. Dakle, samo rima i ponavljanje glasova uslovilo je izbor Kurte i Murte.
Pižurica dodaje da Kurta (u značenju vuk) i Murta (hip. od Murat) očigledno pripadaju korpusu prepoznatljivih orijentalnih imena turskog porijekla, te da se njihova upotreba ovdje može razumjeti kao prokletstvo nepromjenjivosti, najprije u doslovnom ropstvu, a kasnije u najrazličitijim vidovima podređenosti i obespravljenosti.
Нема коментара:
Постави коментар