Srbi za najmanju platu najduže rade!

Reći će neko - ništa novo. Znamo, naime, kako smo i koliko plaćeni. Plate na Balkanu dosta su niže (a Srbija je i tu na začelju) u odnosu na zemlje Evropske unije, gde prosečna mesečna zarada često prelazi 2.000 evra. Ali, nije samo u tome problem...

Foto: Ilustracija

Prema podacima francuskog Zavoda za socijalno osiguranje, prosečna mesečna plata u Francuskoj u prošloj godini porasla je 1,5 odsto, na 2.474 evra, a najnovije statistike pokazuju da je prosečna plata u Austriji 2.114 evra. Gotovo je neumesno sa tim porediti prosečnu srpsku platu.

Do koje se, nastavak je ove nevesele priče, ne dolazi uopšte lako. Naime, prema anketi o radnoj snazi, redovnom istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, koje se sprovodi po receptu Eurostata, zaposleni u našoj zemlji su u uobičajenoj radnoj nedelji u 2014. u proseku radili 42,7 sati, dok je prosečna radna nedelja u EU 39,5 sati. Poređenja radi, zaposleni sa punim radnim vremenom u Rumuniji prošle godine imali su najdužu radnu nedelju u EU – 41 sat.

I, ima li tu sreće? Postavljamo ovo pitanje kao šlagvort za vest koja nam stiže iz Skandinavije, da je švedska tehnološka kompanija Brath pre tri godine skratila radno vreme zaposlenih na šest sati - što je značajno podiglo produktivnost. Jednom kada vam postane normalno da imate vremena za porodicu i sebe, ne želite to da izgubite, objašavaju u kompaniji.

Da li bi to trebalo objasniti i brojnim srpskim - pre svega - privatnicima, koji smatraju potpuno noralnim da njihovi zaposleni rade i po deset sati dnevno, najmanje šest dana u nedelji, ne razmišljajući o praznicima i redovnom odmoru dužem od deset dana...

Prema pisanju "Politike", u depeši američke ambasade u Srbiji, koja je, po Vikiliksu, poslata 12. januara 2006, „centrali” iz Beograda, saopšteno je „otkriće” da većina Srba vidi posao samo kao nužno zlo i da Srbi rade jedino da bi preživeli.

Zar baš sve u Srbiji mora da se nadje na poslednjoj liniji opstanka?!

NA IVICI BEDE: Radni sat u Srbiji do 20 puta jeftniji nego u EU!

Ne treba sumnjati da zaposleni radnik u Srbiji, koji prima minimalnu zaradu – a procene su da ih je i do oko 4000.000 – s tim iznosom ne može sastaviti kraj s krajem, bez obzira na vrstu finansijske akrobacije. Slobodno bi se moglo reći da veliki broj ljudi u Srbiji, koji svaki dan dolaze na posao, živi na ivici bede.

A za to je potrebno samo pogledati stvarne troškove života jer je za punjenje potrošačke korpe u Srbiji u junu je bilo potrebno oko 67.000 dinara, a za minimalnu potrošačku korpu oko 37.800 dinara.

To zapravo znači da, čak i ako dva člana domaćinstva zarađuju minimalnu zaradu, jedva da mogu da napune onu minimalnu, u kojoj, bez sumnje, mnogo toga nedostaje. Pri tome, za stan od 45 kvadratnih metara s grejanjem – samo za komunalne troškove potrebno je oko 12.000 dinara, pa od preostalog novca treba jesti, kupiti udžbenike, platiti troškove prevoza, kupiti odeću, obuću, živeti svaki mesec.

Da se u zemljama Evropske unije više zarađuje nije nikakva tajna, a sat rada u privatnom sektoru vredi oko 25 evra, iako, naravno, u zavisnosti od zemlje, razlike postoje. Tako je prošle godine u Bugarskoj sat rada vredeo oko četiri evra, u Ruminiji oko pet, Mađarskoj oko osam, Nemačkoj oko 31, u Danskoj čak oko 42 evra, dok je u Srbiji radni sat koštao oko 2,30 evra, a od te sume radnik je dobijao oko 1,7 evro.

“Troškovi radne snage u ukupnim troškovima poslovanja u Srbiji iznose oko 33 odsto, što je značajno manje nego u razvijenim zemljama gde je to učešće i do 64 odsto, koliko je u Holandiji”, rekla je nedavno Živka Pržulj s Beogradske bankarske akademije.