Tako su, nedavno, na ostrvu Sveti Jovan kod Sozopola u Bugarskoj, nekadašnje Apolonije, arheolozi pronašli deo moštiju ovog svetitelja, za koje se smatralo da su posle turskog osvajanja Carigrada nepovratno izgubljene.
Mošti su pronađene u oltarskom delu ostataka najstarijeg hrama na ostrvu. Zapečaćeni relikvijar od alabastera sadržao je zub, delove ruku, lica i pete sveca. Relikvijar potiče iz sredine 5. veka, a na njemu je natpis (na grčkom alfabetu): “Gospode, pomogni svom robu”, sa potpisom Tomas. Profesor Kazimir Popkonstantinov ga smatra ključem zagoneteke, jer je po njemu to ime čoveka koji je iz Konstantinopolisa preneo relikvijar zajedno sa moštima svetog Jovana. „Retko se dešava da pronađemo natpis, a on je za nas, arheologe najautentičniji dokaz ”, kazao je Božidar Dimitrov, aktuelni ministar bez portfelja i bivši direktor Nacionalnog istorijskog muzeja. Starešinstvo Bugarske pravoslavne crkve je otkriće proglasilo autentičnim, a njegov pronalazač, prof. Popkonstantinov, ga je po značaju uporedio sa Torinskim pokrovom.
Osim toga, prema profesoru Popkonstantinovu, u Sozopolu je sve u znaku svetog Jovana. Od naziva ostrva na kome je svetinja pronađena, pa do katedralne crkve koja nosi njegovo ime i brojnih predstava tog sveca u hramovima Sozopola.
Specijalna komisija je potvrdila da se zaista radi o delu moštiju svetog Jovana, koje su zatim u litiji, predvođenoj episkopom Silvenskim Joanikijem, svečano prenesene u crkvu svetog velikomučenika Georgija, a na poklonjenje ovoj svetinji došli su brojni vernici iz Bugarske, ali i Nemci, Rusi, Poljaci, Česi.
TAJNA DA VINČIJEVOG JOVANA
Međutim, nije sve pre ovog ozvaničenja išlo tako glatko. Otkriće arheologa je, naime, izazvalo žustru raspravu, jer je bilo i onih koji su posumnjali u autentičnost i tražili ozbiljnije ekspertize, pa je pretilo da sve preraste ček i u okvire političkog skandala. Tačku je, na kraju, nakon specijalne komisije, na neki način stavio i ruski premijer Putin, koji se i sam pre mesec i po dana poklonio ovim moštima u Sofiji, gde su se tada nalazile!(www.paralelnisvet.com)
Ali, i ranije je bilo kontroverzi u vezi sa ovim, u narodu omiljenim, svetiteljem. Treba podsetiti da je Sveti Jovan Krstitelj i tema poslednjeg dela koje je u svoje vreme veliki Leonardo da Vinči naslikao. Na toj slici se nalazi Jovan Krstitelj koji desnom rukom pokazuje nebo, dok se leva ruka nalazi na grudima.
Ova slika i danas izaziva nedoumice, jer je sveti Jovan predstavljen na način koji odudara od Leonardovih, ali i ostalih prikaza svetaca tog vremena. Tu je i zagonetni osmeh na Jovanovom licu, po mnogima isti onaj smešak kao i kod Mona Lize. Baš zato je ostalo zagonetno i zašto ovo Leonardovo delo nije poznato kao Mona Liza ili Tajna večera, kad je verovatno autorovo najličniije, ujedno i poslednje, delo.
Naprotiv, mada se u slici vidi sav talenat koji je umetnik posedovao, slika je jedno od njegovih nejnepopularnijih dela koje nikada nije potpuno prihvaćeno. Verovatno upravo zbog zaista neobičnog načina na koji je tada već iskusni Leonardo predstavio Jovana, sasvim odustavši od onog klasičnog i očekivanog (s obzirom da je u pitanju prikaz sveca izuzetno poštovanog u hrišćanskom svetu koji se smatra poslednjim od proroka koji su najavljivali dolazak spasitelja, a i jedinim koji ga je video i, na reci Jordan, krstio). Ili je, ipak, još nešto po sredi?
OMILJENI SVETAC
Sveti Jovan, savremenik Isusa, prvi je najavio dolazak Spasitelja ljudskog roda (otud se naziva se još i Preteča jer se pojavio pre Hrista i počeo da priprema ljude za hrišćanstvo), prepoznao ga i krstio u reci Jordan, pa je u pravoslavnom hrišćanstvu poznat i kao Krstitelj. Prema jevanđelskim zapisima, javno je osuđivao razvrat rimskog društva i, braneći javni moral, nije štedeo ni judejskog cara Iroda koji je svom bratu preoteo ženu Irodijadu i s njom se provodio u bludu i razvratu.
Među jevanđelskim ličnostima koje okružuju Hrista, ličnost Jovana zauzima posebno mesto, kako po čudesnom dolasku na svet i načinu života, tako i po ulozi u krštavanju ljudi i krštenju Isusa (obojici je tada bilo oko trideset godina), ali i po svom tragičnom odlasku iz ovozemaljskog života. Sveti Jovan je pogubljen na nagovor Irodijadine kćeri Salome koja je, kako kaže predanje, svojom zavodljivom igrom sa “sedam velova” uspela da izmami carsko obećanje. Po nalogu Irodovom, sveti Jovan je posečen, a njegovu glavu je Saloma na tanjiru donela carici Irodijadi.
Srpska pravoslavna crkva posvećuje tri dana u godini ovom svetitelju i praznuje osim Sabora svetog Jovana Krstitelja (20. januar) još i Rođenje svetog Jovana (7. jul), i Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja (11. septembar).
Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika dve vrlo važne ustanove - kumstva i pobratimstva, a puno porodica slavi ga kao krsnu slavu. Ime Krstiteljevo, u različitim oblicima, veoma je zastupljeno u našem narodu, čuje se često u kratkim narodnim molitvama i zakletvama. Naši pobožni ljudi govorili su: “Pomozi, Bože i sveti Jovane”, “kumim te Bogom i svetim Jovanom”, “kumim te i jovanimim te”. Za dve okumljene porodice govorilo se - “Među njima je Bog i sveti Jovan”, a za nuđenje kumstva - “ponudi mu kuma i svetog Jovana”. Kumovi su se jedan drugome zaklinjali: “Tako mi svetog Jovana koji je među nama”. Sve što se kumu darivalo i sve čime se kum pomagao smatralo se darom koji se čini “Bogu i svetome Jovanu”.
Sveti Jovan je širom sveta zaštitnik krojača, kožara, krznara, gostioničara, nožara, zatvorenika, osuđenika na smrt, kao i pevača i muzičara. U svakom hramu nalazi se njegov lik, a na prastarim vizantijskim ikonama oslikan je sa krilima. Na pravoslavnim ikonama sveti Jovan je predstavljen sa krstastim štapom u levoj ruci i napisom - Pokajte se, jer je blizu carstvo nebesko.
NOVA ČUDESA
Kao posredniku sa tim carstvom, verni su mu se odvajkada obraćali za pomoć. Čuda nisu izostajala, a beleže se i u naše doba. Tako je i engleski Dejli telegraf detaljno opisao neobičan slučaj iz glavnog grada Rusije, gde je Vladimir Ivanovič Mastjukov, koji se godinama kretao pomoću štaka, čudom zadobijenim isceljenjem u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi prohodao posle poklonjenja desnici - časnoj ruci Svetog Jovana Krstitelja i Preteče, kojom je ovaj krstio Isusa i koja se čuva kao najveća relikvija u Cetinjskom manastiru, uz mošti svetog Petra Cetinjskog i deo Časnog krsta.
„Vest o tome je preko skoro čitave naslovne strane doneo i prokomunistički list Komsomoljskaja pravda - preneo je jeromonah Petar (Dragojlović), koji se nalazio u pratnji ove velike svetinje na njenom putu po pravoslavnoj Rusiji. Novine su, pod naslovom „Desnica Jovana Krstitelja tvorila čudesa“, objavile priču o Mastjukovu, penzioneru koji je više od pet godina hodao pomoću štaka. Njega su u Hram Hrista Spasitelja 8. juna te 2006. godine, doveli rođaci i posle pročitane molitve nad Desnicom svetog Jovana, kada su krenuli da mu pomognu da izađe iz Hrama, Mastjukov je uzviknuo: „Pustite me, sam ću ići“. Kasnije je objasnio da mu se u tom trenutku u nogama pojavila neobjašnjiva lakoća i sila, tako da je istog časa mogao normalno da hoda.
Ništa manje neobična nije ni priča iz Kijevo-Pečerske Lavre, gde je majka sa četvoromesečnom ćerkom Dašom pristupila Desnici svetog Jovana, posle čega je devojčici, koja je od rođenja bila gluva, počelo da funkcioniše čulo sluha. Čudo se desilo kada je izlazeći iz hrama Kijevo-Pečerske lavre, gde se toga dana nalazila ova velika hrišćanska svetinja na svom proputovanju, jedna vernica ispustila novčić, a Daša se okrenula i zaplakala.
- Moja Daška nije ništa mogla da čuje, nije reagovala na zvuke. Bila je, na našu veliku žalost, od rođenja gluva. Lekari su rekli da će takva i ostati. Ali ja sam znala i neprekidno se molila! Samo Hrist zna, kako sam se molila! A muž nije verovao, nije dao da se ide u Lavru. Naravno da se posle toga pokajao - ispričala je Dašina majka u potresnoj ispovesti koju su prenele ukrajinske novine.
NAUKA O POKAJANJU
Jovan Krstitelj je i danas milostiv prema onima koji veruju i kroz pokajanje ostaju dostojni Boga, ukazuje mitropolot Amfilohije (Radović):
- Sveti Jovan Krstitelj, veliki na zemlji, veliki je i na Nebesima, upravo zato što je bio Preteča Hristov, i zato što je propovedao najdublju i najsavršeniju nauku, a to je nauka o pokajanju. Pokajmo se, jer se približilo Carstvo Nebesko... Jer samo oni koji se pokaju, koji se očiste, postaju dostojni Boga i njegovog prisustva i njegovog blagodatog dejstva. Pokajanje je preobražaj ljudskoga uma i ljudskoga srca, poziv na beskrajno usavršavanje, podsećanje čoveka na to da je nesavršeno biće, nezavisno od toga koliko darova imao ovde na zemlji, da je sve ono što ima i što uradi ovde, malo i sićušno u odnosu na ono, na šta ga je Bog prizvao u svom večnom i neprolaznom Carstvu Nebeskom.
To je ono što, i dva milenijuma nakon fizičke smrti, svetog Jovana Krstitelja čini našim savremenikom. Baš kao što je i on bio savremenik Hrista. Predstojeći praznik posvećen ovom svetitelju prilika je da se na to podsetimo...
Нема коментара:
Постави коментар