Kerzvajl veruje da sistem “mostova” omogućava organizmu da vremenom postaje sve jači i otporniji. On svakodnevno uzima 150 dodataka ishrani, koji su za njega “prvi most”, a cilj je da se napravi dovoljno mostova da bi telo izdržalo do trenutka kada će specijalna tehnologija omogućiti produženje života. Biologiju tela poredi sa kompjuterskim softverom i uveren je da smo svi mi “zastareli”.
U intervjuu kanadskom magazinu “Meklins”, Kerzvajl je izjavio da se nada da će mu suplementi u dovoljnoj meri sačuvati zdravlje i omogućiti mu da doživi “nanotehničku revoluciju”.
“Prvi most” za njega znači sačuvati zdravlje koliko god je moguće - zdravom ishranom, vežbama i primenom aktuelne medicine. Na taj način stiže se do “drugog mosta”, tj. biotehnološke revolucije, koja omogućava da se biologija reprogramira i time obezbedi zaštitu od bolesti.
“Treći most” izlazi iz okvira biologije, a reč je o nanotehnološkoj revoluciji.
- U toj fazi ćemo imati male robote, ponekad nazvane nanobotima, koji jačaju imunološki sistem. Moći ćemo da stvorimo imunološki sistem koji prepoznaje sve bolesti i čim se pojavi nova bolest, on će moći da se reprogramira kako bi se borio protiv nje - objašnjava Kerzvajl.
Prema njegovim rečima, takvi roboti omogućiće ljudima da duže ostanu aktivni.
Kerzvajl je predvideo da će ljudi krajem dvadesetih godina ovog veka moći da jedu nezdravu hranu do mile volje zato što će svakome u organizam biti ubrizgan nanobot koji će obezbeđivati sve neophodne hranljive materije i istovremeno eliminisati masti.
Njegov sadašnji rad koncentrisan je na stvaranje pametnijih kompjutera koje smatra prvim korakom na putu do razvoja takve tehnologije. On veruje da je stvaranje inteligentnih robota ključ ljudske evolucije.
Dvesta zamrznutih čeka tehnološku revoluciju
Više od dvesta ljudi podvrglo je svoja tela zamrzavanju u tečnom azotu, u nadi da će ih u dalekoj budućnosti, kada bude otkriven lek, odmrznuti i izlečiti. Ključnu ulogu u tome imaće nanoroboti koji će “popravljati” telo na ćelijskom nivou pre nego što ga naučnici odmrznu. Kompanija “Alkor” (Alcor Life Extension Foundation) iz Arizone specijalizovana je za biznis sa zamrzavanjem i bavi se istraživanjima koja će njenim korisnicima omogućiti da jednog dana nastave svoj život tamo gde je zamrzavanjem prekinut. Prvi službeno zamrznuti čovek bio je psiholog Džejms Bedford, čije se telo i danas čuva na niskoj temperaturi u Arizoni. Legenda kaže da se sličnom poduhvatu podvrgao i čuveni Volt Dizni, ali to nikada nije zvanično potvrđeno.(24 sata)
Нема коментара:
Постави коментар