Uprkos tome, više od trećine korisnika ne preduzima nikakve mere opreza kada se konektuju na javnu mrežu, sudeći po anketi kompanije Kaspersky Lab o bezbednosnim rizicima, koju je sprovela kompanija B2B International tokom leta 2013.
Danas je lako biti onlajn - pored interneta na mobilnim telefonima i širokopojasnih kablovskih mreža, često postoji neki slobodan hot-spot na koji se mogu konektovati kompjuteri i mobilni telefoni.
Međutim, mnogi hot-spotovi štede na zaštiti za korisnike, a mnogi korisnici nisu svesni ili su nezainteresovani za eventualne probleme koje neadekvatna zaštita može izazvati. U našem istraživanju, 34 odsto korisnika je izjavilo da ne preduzimaju nikakve posebne mere zaštite tokom onlajn aktivnosti dok koriste hot spot, a 14 odsto su zadovoljni što mogu da vrše bankarske transakcije ili kupuju na internetu koristeći bilo koju mrežu koja im je na raspolaganju. Samo 13 odsto korisnika odvoji malo vremena da proveri standard šifrovanja za pristup mreži. Da li dodatni oprez ima smisla kada koristimo javni Wi-Fi ili previše brinemo bez razloga?
Nikad se ne zna čime se "momak sa laptopom za susednim stolom" bavi. Možda, kao i Vi, proverava svoj mejl ili se dopisuje sa prijateljima. Ali, možda prati internet saobraćaj svakoga oko sebe - uključujući i Vaš.
Napad "čovek u središtu stvari" čini ovo mogućim.
Pristup bilo kojoj bežičnoj mreži je prozor interneta na koji su svi priključeni. Svaki zahtev iz uređaja ide preko pristupa bežičnoj mreži, pa tek onda dođe do sajtova na koje korisnici žele da odu. Bez postojanja šifre ili komunikacije između korisnika i pristupa internetu, jednostavan je zadatak za sajber kriminalce da preuzme sve podatke koje korisnik unese. To može obuhvatiti podatke koji se šalju u banku ili onlajn prodavnicu. Štaviše, napadi poput ovih su mogući čak iako je pristup internetu zaštićen lozinkom, a veza između internet pretraživača korisnika i određenog sajta bezbedno uspostavljena.
Za koje podatke su sajber kriminalci zainteresovani? Sve što mogu da iskoriste kako bi ostvarili određeni profit - posebno lozinke za pristup nalogu i mejlu, lozinke koje se koriste za obavljanje bankarskih transakcija preko interneta, plaćanje preko interneta i društvenih mreža .
Pre svega preporučuje se korišćenje samo bezbednih mreža koje pružaju pristup internetu. Međutim, kada korisnici planiraju da koriste sajtove koji traže lične podatke kao što su korisnička imena i lozinke, ovoj osnovnoj meri predostrožnosti moraju se pridodati dadatni zaštitni alati.
Kasperski Lab je razvio posebnu Safe Money tehnologiju, koja pruža najbolju moguću zaštitu prilikom korišćenja usluga onlajn bankarstva i platnog prometa. To je skup mehanizama zaštite koji se automatski aktivira čim korisnik unese adresu onlajn prodavnice, e-banking ili e–paiment service adresu u traku za internet pretraživanje. Safe Money štiti korisnike od napada preko softvera, pfišing stranica, malvera i napada "čoveka u sredini". Kada se jednom uspostavi sigurna veza između pretraživača i bankarskog sajta, Safe Money proverava potvrdu o verifikaciji sajta u odnosu na bazu podataka o pouzdanim informacijama koja se stalno ažurira, kako bi se utvrdilo da je stranica prava. Ukoliko dođe do podudaranja, veza se potvrđuje kao prava. Ako se potvrda ne nalazi u bazi podataka, to može biti lažni sajt kreiran od strane "čoveka u sredini" kako bi prevario korisnike i ukrao lične podatke. Safe Money neće dozvoliti da se to desi.
(Mondo)
Нема коментара:
Постави коментар