U početku je za
Dan Republike organizovana vojna parada, ali se kasnije od toga odustalo zbog
skupoće, ali su zato ostale cuvene pionirske svecanosti. A ušteđene pare su
- seća se Dejan Novačić u sjajnoj knjizi "SFRJ za ponavljače", investirane u tzv. “spajanje praznika”. “Spajanje” se vršilo ako Dan Republike
pada, na primer, u utorak, pa se onda ponedeljak proglasi za neradni dan. Ako
bi pak Dan Republike pao u sredu onda bi i ponedeljak i utorak bili neradni, a
isto tako i četvrtak i petak.
Pošto običan
svet ovaj praznik nije slavio, jer su svi oduvek bili protiv komunista, samo
nisu smeli da kažu, tog dana se za ručak nije spremalo ništa posebno, već samo
ono što se slučajno zatekne u kući: pečeno prase, pihtije, podvarak, sarma.
Odnekud bi se,
takođe potpuno slučajno, pojavili i rođaci i prijatelji s domaćom iz zavicaja,
tako da je posle Dana Republike sledila sezona vađenja fleka. Dan Republike je
zato prirodno prelazio u bolovanje do novogodišnjih praznika.
I tako do Prvog
maja.
Najzad, i malo istorije. Dan Republike je obeležavao godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a 29. novembar 1943., kada su predstavnici partizanskog pokreta otpora proglasili federalno uređenje Jugoslavije i ustavotvornu skupštinu FNRJ 29. novembra 1945.
Sa raspadom SFRJ, prestalo se sa obeležavanjem Dana Republike u svim republikama nekadašnje zajedničke države osim u Srbiji. Dan Republike ostao je zvanični praznik u Saveznoj Republici Jugoslaviji sve do 14. novembra 2002, kada je ukinut odlukom Veća građana Savezne skupštine SRJ.
Sa raspadom SFRJ, prestalo se sa obeležavanjem Dana Republike u svim republikama nekadašnje zajedničke države osim u Srbiji. Dan Republike ostao je zvanični praznik u Saveznoj Republici Jugoslaviji sve do 14. novembra 2002, kada je ukinut odlukom Veća građana Savezne skupštine SRJ.
I to bi, otprilike, bilo to.
Нема коментара:
Постави коментар