"Katastrofa" Maksa Hejstingsa: Ultimativni vodič kroz ratnu 1914.

Dvotomna knjiga Maksa Hejstingsa "Katastrofa" ("Evropa ide u rat 1914" i "1914 - početak kraja"), koju je domaćim čitaocima ponudila beogradska "Laguna", jedno je od kapitalnih aktuelnih dela u ogromnoj izdavačkoj produkciji knjiga posvećenih Prvom svetskom ratu. Kako je Veliki rat izbio i šta je sve zadesilo milione ljudi tokom prvih meseci borbi - pitanja su na koja autor odgovara nenametljivo ali sa potpunim autoritetom vrsnog istraživača, vešto nižući  upečatljive dogadjaje, detalje i karaktere. Baš onako kako čitaoci vole!

Piše: Slavoljub MARKOVIĆ

Maksa Hejstingsa, publicistu i ratnog istoričara (sa titulom sera), naša čitalačka publika već je mogla da upozna kroz briljantu knjigu "Pakao: Svet u ratu 1939 - 1945", koju je "Laguna" (u dva toma) objavila prošle godine. Možemo slobodno reći da je ta knjiga i kruna autorovog istraživačko-publicističkog (35 godina dugog) rada na tom istorijskom periodu, koji je minuciozno obradio kroz prethodna svoja dela, nenametljivo spajajući pedantnu istorijsku analizu i svedočanstva običnih ljudi kako bi istražio značenje ovog ogromnog sukoba kako za njegove učesnike tako i za potomstvo.

I, mada je napisao puno knjiga o ratovanju i praktično apsolvirao Drugi svetski rat, ovo je Hejstingsov prvi veliki rad o njegovom prethodniku. Autorova veza sa tim vremenom nastala je, kako je sam u uvodu predočio, 1963. godine, kada je kao golobradi maturant tokom slobodne godine dobio posao pomoćnika istraživača za seriju "Veliki rat, epski poduhvat" BBC-ja u dvadeset šest epizoda, s platom od deset funti nedeljno. Razgovarao je i dopisivao se s mnogim veteranima Prvog svetskog rata koji su tada bili tek na pragu starosti, i istraživao je objavljenu literaturu i arhivsku građu.

- To mladalačko iskustvo smatram jednim od najsrećnijih i najdragocenijih doba svog života - rekao je kasnije.

Čitaocu knjige o Prvom svetskom ratu, objavljene u dva toma ("Katastrofa - Evropa ide u rat 1914" i "Katastrova - 1914. - početak kraja") najpre pada u oči autorov neverovatan entuzijazam sa kojim je prišao kompleksnoj tematici, kao i baratanje neverovatnom količinom činjenica, ali na način da sve to bude izuzetno prijemčivo svakom čitaocu (pa i onom, kako je zapisao "Sandi tajms", koga ne zanimaju razlike izmedju bataljona i divizije). Zato i sasvim prirodno deluje podatak da je njegov rad proglašen knjigom godine po izboru Independenta, Financial timesa, Observera, Times Literary Supplementa i Spectatora.

Autor već u uvodu knjige podseća kako naučne rasprave o odgovornosti za rat besne već decenijama. Pritom je upravo početak 21. veka stvorio mnoštvo svežih teorija i maštovitih preispitivanja Julske krize, ali zapanjujuće malo važnog i uverljivog novog dokumentarnog materijala.



"Nema i nikada neće biti „konačnog“ tumačenja uzroka rata; pisci mogu da ponude samo lične stavove. Iako jasno iznosim sopstvene zaključke, dao sam sve od sebe da istražim dokaze koji upućuju na suprotno kako bih pomogao čitaocima da stvore svoje mišljenje.

Svedoci tog vremena bili su, kao i njihovi potomci iz dvadeset prvog veka, ispunjeni strahopoštovanjem prema razmerama onoga što se dešavalo Evropi u avgustu 1914. i u kasnijim mesecima i godinama. Poručnik Edvard Luis Spirs, britanski oficir za vezu s francuskom Petom armijom, mnogo kasnije je razmišljao: „Kad prekookeanski brod tone, svi na njemu, veliki i mali, bore se jednako uzaludno i otprilike isto vreme protiv prirode toliko nadmoćne da je svaka razlika u snazi ili veštini plivača beznačajna u poređenju sa silama s kojima se sukobljavaju i koje će ih progutati sve, neke ranije, neke minut-dva kasnije“.

Ser Maks Hju Mekdonald Hejstings

Hejstings je, u svakom slučaju, pokušao je da objasni i kako je rat izbio i šta je sve zadesilo milione ljudi tokom prvih meseci borbi. Po njegovom mišljenju obilni dokazi potvrđuju da Austrija i Nemačka moraju poneti najveći deo odgovornosti za sukob. Autor čitaoce provodi kroz izuzetnu mešavinu svedočanstava brojnih državnika i generala, seljaka, domaćica i običnih vojnika iz sedam zemalja, pažljivo slažući mozaik potresnog, dirljivog i izazivnog dela, što ova knjiga neosporno jeste.

Knjigu, inače, otvara prolog "Sarajevo", koji autor započinje rečima:

"Neobična mala melodrama koja se odigrala u Bosni 28. juna 1914. godine imala je u istoriji ulogu kakvu bi imao ujed ose kad bi teškog bolesnika izludeo toliko da ustane iz bolesničke postelje i posveti svoje poslednje dane uništavanju osinjaka.

Atentat na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda nije bio autentičan „uzrok“ Prvog svetskog rata, nego je zloupotrebljen kao opravdanje za već planiran sukob. Sitna je istorijska ironija što je golobradi atentator ubio čoveka koji bi jedini među vođama habzburške Evrope verovatno upotrebio sav svoj uticaj da spreči katastrofu. No događaji tog burnog dana u Sarajevu toliko uzbuđuju maštu potomstva da se svaki hroničar 1914. godine mora njima pozabaviti..."

Uostalom, Franc Ferdinand je bio jedan od 70 nadvojvoda Habzburškog carstva, koga jednostavno "...niko nije voleo, osim njegove žene"...

Hejstings u svojoj knjizi zna da bude i prilično zabavan "dok sudi o određenim političkim figurama, tako da na mahove Katastrofa podsjeća na alografiju (pisanje o drugima), odnosno na neki vid memoarističke proze. Francuski general Šarl Lanzerak je "neotesan i bespomoćan... žrtva utučenosti van poimanja i najoštrijeg pesimizma." Jednog mornaričkog oficira je opisao kao "fušera epskih razmjera". Dok ga je jalova kampanja austrijske opsade Antverpa, krajem septembra, navela da prvog lorda Britanskog Admiraliteta optuži za "šokantnu glupariju od strane ministra koji zloupotrebljava svoju moć i iznevjerava vlastite odgovornosti". Sumnjam da ćete ikada pomisliti da se radi o Vinstonu Čerčilu" - primetio je u osvrtu na ovu knjigu Ratko Radunović.

Na kraju, sve pohvale "Laguni" na tome što se pravovremeno odlučila za prevod (Nenad Dropulić) ove knjige. Potez dostojan poštovanja u našem izdavaštvu.