Deža vi uživo! (VIDEO)

Već sam bio ovde, ovo mi se već dogodilo, ovu osobu sam već upoznao... Svako je bar jednom u životu doživeo to neobično osećanje da je nešto već video ili doživeo. Da li se to sa nama poigravaju naša skrivena osećanja, pamćenje ili podsvest? Kako objasniti to prolazno osećanje već viđenog? Skrivena kamera koja je pred vama to sigurno neće učiniti, ali bar će vas dobor zabaviti...





Možda vam se baš sada na trenutak učinilo kako ste ovaj tekst već čitali, baš na istom mestu, za vašim računarom, ili pak na vašem telefonu. Ili vam se čini kako se suluda političko-društveno-ljubavna svakodnevica ponavlja po ko zna koji put?

Ukoliko je ova druga stvar u pitanju, možda treba da se zapitate zašto je to tako i kako bi to mogli da promenite.

Ukoliko je pak reč o onom prvom osećaju, to je samo klasičan deža vi (déjà vu, već viđeno) - osećaj da ponovo proživljavate pojedine događaje, iako za to nemate realno objašnjenje.

Upravo su taj osećaj iskoristili autori jedne od brojnih skrivenih kamera koje su preplavile internet. U ovoj video-šali prolaznike i prolaznice stavljali su u nezgodne situacije čineći da se osećaju kao da upravo proživljavaju deža vi. Evo kako je ekipa "Free Public Prank" iznenadila nekoliko prolaznika tokom prvih novembarskih dana.

Inače, ovaj fenomen i dalje ostaje jedna od večitih naučnih misterija...

 

VEČNI POVRATAK ISTOG

Pojam "već viđeno" prvi put je upotrebio francuski filozof Emil Boarak 1876, godine, u svom delu "Budućnost nauke o psihologiji". Italijanski filozof Remo Bodel tvrdi da fenomen već viđenog zaokuplja ljudsku pažnju još od antičkog doba. Grčki filozofi Pitagora i Platon i njihovi sledbenici videli su u njemu sećanja iz nekog prethodnog života, stoici su ga tumačili kao "večni povratak istog", a kasniji pokušaji mudrog Aristotela, čuvenog po svojoj praktičnosti, da doživljaj "već viđenog" svede na običan psihički problem, nisu uspeli da sa ovog fenomena uklone veo tajanstvenosti i magije.

Ali, takav stav prema fenomenu "već viđenog" zabrinuo je u 4. veku Svetog Avgustina, a kasnije i katoličku Crkvu jer su u fascinaciji tim čudnim osećanjem videli uticaj "demona koji čoveka iskušava idejama o prethodnim životima ili reinkarnaciji". Uprkos takvom stavu Crkve, poznati slikari, pisci i pesnici u doživljaju "deža vi" nalaze neiscrpan izvor inspiracije. I dok Vilijam Šekspir krajem 16. veka uzbuđeno uzvikuje "sve je već viđen spektakl", ovo osećanje se u 19. veku često pominje u delima poznatih pisaca, od Dikensa ili Šatobrijana koji su njime bili opsednuti, do Bodlera i Prusta koji je u svom romanu "U potrazi za izgubljenim vremenom" napisao: "Taj osećaj kao da mi poručuje: uhvati me u prolazu ako imaš smelosti i pokušaj da razrešiš zagonetku sreće koju ti nudim".

Tvorac moderne psihoanalize, Sigmund Frojd, rekao je da se u onim retkim i kratkim trenucima kada je doživeo osećanje već viđenog, uvek radilo o buđenju imaginarnih, nepoznatih i nesvesnih pojmova i projekata koji su odgovarali njegovoj želji da poboljša svoju situaciju. "To je samo nekompletan delić davno zaboravljene uspomene prizvane nekim traumatičnim događajem ili izraz skrivene želje koju sami sebi ne želimo da priznamo", govorio je on.

I drugi psiholozi su se pitali da li je, kao i san, i ovaj doživljaj izraz naših najskrivenijih želja. Po mišljenju francuskog psihoanalitičara Neli Žolive, sva neobičnost ovog fenomena krije se u pomešanim osećanjima velike bliskosti i iznenađenja koje on u nama budi. I Karl Jung je opisao jedan takav doživljaj koji mu se dogodio tokom putovanja po Keniji. U trenutku kada je prolazio pored jednog starca učinilo mu se da tog čoveka poznaje, da ga je već negde sreo. Jung je taj utisak nazvao "buđenjem određenog arhetipa", jer nepoznati starac, po njemu, predstavlja simbol mudraca.