Međunarodni festival viteštva u manastiru Manasija: Trebaju li Srbiji danas vitezovi?

U porti manastira Manasija održava se međunarodni festival viteštva "Despot Stefan Lazarević", u susret značajnog jubileja - 600 godina manastira Manasija, sa ciljem promocije srpske kulture i baštine, uz učešće brojnih umetnika i viteških trupa. 

Foto: krusevac.rs

Preko sto vitezova iz celog sveta podsetiće na srednji vek i najplemenitije viteške manire ispod zidina srednjevekovnog manastira Manasija kod Despotovca.

Otvarajući manifestaciju, predsednik Tomislav Nikolić je rekao da biti vitez ne znači samo opasati mač, vešto jahati konja i pobeđivati u dvobojima, iako je, kako je naveo, despot Stefan Lazarević, po istorijskim zapisima, i u tim veštinama bio na glasu širom sveta. Nikolić je rekao da nikome kao despotu Stefanu Lazareviću ne pripada više svetkovina vitezova i nigde kao sa zemljom pred kapijama njegove zadužbine te igre nisu tako srasle.

"U današnje vreme, sistem vrednosti viteštva potrebniji je no ikada. I zato, sa željom da sada i ovde započnemo svečarske događaje koje će naši daleki potomci čuvati kao svoju najlepšu tradiciju, u slavu viteza reda Zmaja-despota Stefana Lazarevića, u slavu vrlina viteštva, neka igre počnu", rekao je Nikolić.

U svečanom defileu, u originalnoj odeždi vitezova, mnogi i u borbenim oklopima teškim i po 35 kilograma, borilištem su prošetali vitezovi iz Bugarske, Češke, Francuske, Hrvatske, Kine, Mađarske, Republike Srpske, Rumunije, Rusije, Slovenije Ukrajine i Srbije. Usledila je demonstracija viteških veština, uključujući pojedinačne i grupne borbe. Ljubičasti vitezovi na konjima demonstrirali su pogađanje mete u punom galopu… Specijalni gosti bili su monasi manastira Šaolin koji su svojim kung fu majstorstvom priredili vrhunski doživljaj gledalištu.

Upriličena je i izložba srednjovekovnih arheoloških nalaza iz 15. veka, poput keramičkog posuđa, poljoprednih alatki, vrhova strela iz 10. do 16. veka, buzdovana, topuza, vrhova kopalja, srednjovekovnih bojnih sekira, mačeva, kao i opeka sa intitulacijom despota Stefana Lazarevića.

Pored svečanog defilea vitezova, nastup je imala plesna grupa „Una saga Serbika“, kao i dramski komad u kom su učestvovali Milorad Mandić Manda, Ana Mandić i Boris Pingović.

Viteški turnir trajaće još danas i sutra, a biće organizovana i škola mačevanja za decu. Manifestacija obiluje i brojnim drugim sadrzajima kao što je izložba srednjovekovnih zanata iz doba despota Stevana Lazarevića, a vitezovi i zvanice mogu da degustiraju hranu i piće po recepturi iz srednjeg veka.

Manastir Resava, poznatiji pod imenom Manasija, nalazi se nedaleko od Despotovca, građen je od 1407. do 1418. godine, a despot Stefan Lazarević u manastirskoj crkvi sahranjen je 1427. godine.

Posebnost manastira Resava svakako predstavlja njegovo utvrđenje, koje je osmišljeno prema svim pravilima srednjovekovnih fortifikacija i izgrađeno je da brani manastirsko naselje. Dvanaest sačuvanih tvrđavskih kula, raspoređenih na nejednakoj udaljenosti, šest metalnih kupola sa zlatnim krstovima crkve od belog mermera, veoma impozantno deluju.