Image by Geoff Gill from Pixabay |
Ovaj odevni predmet potiče još iz drevnog doba jer je poznato da su žene u staroj Grčkoj nosile neku vrstu odevnog predmeta koji im je pridržavao grudi. Ali, većina stručnjaka, slaže se da je moderan grudnjak, najverovatnije, svojevrsna ‘prevara’ kojoj je pribegla francuska feministkinja Hermin Kadol, krajem 19. veka. Ona je bila vlasnica radnje s donjim rubljem, vrlo uspešna poslovna žena koja je mnogo putovala. Brzo je shvatila da za aktivne žene mora postojati bolje rešenje od tad proširenog, ali vrlo neudobnog i nepraktičnog korseta. Kada je 1889. otvorila radnju u Parizu, lansirala je neku vrstu dvodelnog korseta koji je nazvala ‘le bien-etre’. Gornji deo, bio je dizajniran da pridržava grudi – i uskoro je počeo da se prodaje zasebno!…
Po drugoj verziji, brushalter je osmislio Parižanin Pjer Poare. U istorijskim knjigama, međutim, postoji slaganje oko jedne stvari – godine nastanka. Kao početak njegove istorije, označena je 1907. kad je, u ‘modnoj Bibliji’, časopisu ‘Vog’, ovaj odevan predmet prvi put nazvan aktuelnim imenom – brushalter.
Ipak, ona prava, modna istorija počela je 1914. s prvim savremenim grudnjakom koji je izumela Amerikanka Meri Felps Džejkobs. Na ideju je došla zbog providne letnje haljine ispod koje nije mogla ugurati korzet pojačan ribljim kostima. Od dve svilene marame, napravila je ‘korpe’ koje je potom povezala satenskom trakom. Njene prijateljice, oduševljeno su prihvatile ovaj izum, ali taj brushalter nije odmah pušten u prodaju. To se dogodilo, tek, kad je dizajnerka počela da dobija anonimna pisma sa zahtevima za prodaju grudnjaka.
Ipak, prodaja nije išla ni izbliza toliko dobro, što, verovatno, i objašnjava činjenicu da je Meri prodala autorska prava za svoj izum magazinu ‘Warner Brothers Corset Company’ i, to, za samo 1.500 dolara!
Deset godina kasnije, ta prava su vredela 15 miliona dolara! Kompanija ‘Vorner’, uvela je i jednu novinu: umesto standardnih malih, srednjih i velikih modela, veličina grudnjaka, merila se u centimetrima, što je omogućilo njihovu raznovrsnost.
Stare Egipćanke
Jedna je činjenica zajednička starim Egipćankam i hipi devojkama iz šezdesetih godina – nisu nosile grudnjake. Sluge su se oblačile samo do pojasa, dok su imućni imali tu privilegiju da celo telo pokrivaju dugačkim tunikama.
Korseti iz pakla, 1890.
Korseti, često nazivani rubljem iz pakla, postali su popularni tokom 16. i 17. veka u Francuskoj. Oni su toliko stezali torzo da su često izazivali pobačaje, iskrivljavali organe i krivili rebra. To je bila cena lepote.
Svileno rublje, 1920.
Korseti koji užasno stežu i krive delove tela postali su prošlost. Donje rublje postalo je manje ženstveno i manje ograničavajuće. Tkanina je postala mekša i udobnija te je pokrivala noge do listova.
Wonderbra, 1990.
Wonderbra grudnjak predstavljao je pravu revoluciju zbog svoje mogućnosti da podigne i vizualno poveća grudi. Kakav spas za svaku tinejdžerku, nesigurnu u svoj izgled. Kada se 1994. godine pojavio bilbord na kome Eva Herzigova reklamira ovaj grudnjak, bio je toliko izazovan da je smatran krivcem za većinu saobraćajnih nesreća.
Glamur 21. veka
Novi milenijum predstavlja period u kome donje rublje postaje glamurozno. Na tradicionalnoj reviji “Victoria’s Secret”-a prošle godine predstavljen je grudnjak vredan deset miliona dolara – “Royal Fantasy Bra” ukrašen draguljima.
Нема коментара:
Постави коментар