Vernici Srpske pravoslavne crkve 18. janura sutra slave veliki praznik, zimski Krstovdan. Ovaj praznik posvćen je krštenju Isusa, koga je na reci Jordan krstio Jovan Krstitelj, u znak očišćenja od grehova.
Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji je i krstio sina Božijeg u reci Jordanu.
Na ovaj dan, posle liturgije, u hramovima se obavlja i čin vodoosveštavanja, sutra na Bogojavljenje, voda se osveštava i van hrama, na rekama i drugim otvorenim mestima.
Od Božića do Bogojavljenja mrsni su svi dani, ali se na Krstovdan, ma koji dan od ponedeljka do petka bio, strogo posti, na vodi. Ukoliko padne u subotu i nedelju, post je razrešen na ulje.
Ovim postom se pripremamo za praznik Bogojavljenja i za pijenje bogojavljenske vodice.
U našem narodu se veruje da se večeras u ponoć, pred Bogojavljenje, otvara nebo i da se Bog javlja ljudima. Čeka se ponoć, a tada uz molitvu treba izgovoriti želju.
Prema pravoslavnim spisima, sveta Tajna Krštenja je jedini način da se uđe u Crkvu Hristovu, zajednicu naroda Božijeg kome je glava Hristos. Krštenjem umire stari čoveka i rađa se novi u Hristu. To lično iskustvo Vaskrsenja dato je svakom čoveku, stvarna mogućnost da se umre i da se "rodi odozgo."
Ovaj hrišćanski praznik slavi se još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi. U našem narodu praćen je brojnim običajima i verovanjima, koji se od davnina poštuju.
Na Krstovdan se drži strogi post, na vodi. To je običaj svakakog pravog vernika u Srbiji koji poštuje pravilo: “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta, te da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu, i ako se voda smrzne očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će godina biti “oskudna i bolešljiva”.
Šta prema verovanjima i običajima treba da uradite
Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije, na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.
Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u srpskom narodu ostala izreka: "Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti".
Koji vetar duva na Krstovdan, veruje se, taj će najčešće duvati tokom godine.
U Sremu se govorilo da se ovoga dana vetrovi krste (tj. ukrštaju, duvaju jedan drugome u susret), pa koji nadjača.
U dvanaest dana, počinjući od Božića, zaključno s Krstovdanom, ogleda se dvanaest meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.
Na Krstovdan su se, prenose hroničari, jeli ostaci badnjedanskog pasulja i - spremane su pihtije, ali su ih, kako je Krstovdan posni dan, jeli sutradan, na Bogojavljenje.
Нема коментара:
Постави коментар