Kako se zaštiti od udara groma i kako zaštiti električne uređaje

Letnje oluje često prate grmljavinska nevremena koja, kad se nalazite na sigurnom u zatvorenom prostoru, mogu delovati zastrašujuće. Svakako će biti manje opasne ako tokom grmljavinskog nevremena izbjegavate koristiti uređaje koji su uključeni u struju ili internet.

Foto: Pixabay

Ali, što kad vas grmljavinsko nevreme zatekne na otvorenom? Iako su šanse da vas udari grom relativno male i iznose otprilike jedan naprema milion, neki faktori vas mogu dovesti u veći rizik.

Naime, iako su naši stari znali reći "neće grom u koprive", to baš i nije točno. Osobe koje se nalaze na otvorenom, bilo da se bave poljoprivrednim ili kakvim drugim radovima ili rekreacijskim aktivnostima, imaju veće šanse za bliski susret s gromom. Tu treba dodati i neke druge, otežavajuće okolnosti, boravak na otvorenom prostoru gde je osoba "najviši" predmet, korišćenje metalnih predmeta (poput vrtnog alata), boravak na visokoj zgradi, boravak na otvorenom moru i slično.

Šta učiniti i kako se zaštititi od potencijalnog udara groma?

Kako se ponašati za vreme nevremena u zatvorenom prostoru?

Ukoliko je građevina opremljena gromobranom, koji je izrađen u skladu s važećim propisima, ne postoji opasnost za ljude i opremu koja se nalazi u građevini za vreme nevremena.

Ipak, izbegavajte zadržavanje pokraj prozora, otvorenih vrata, metalnih stubova i predmeta kao što su slavine, utičnice i električni prekidači, ne koristite telefon i mobitel tokom oluje.

Kod većine starijih građevina ili u građevinama gde ne postoji gromobranska instalacija ili je potrebna sanacija iste, tu vrede sledeća pravila:

- Izbegavati dodir sa svim metalnim delovima koji su povezani s spoljnim delom zgrade: električna, plinska, telefonska, vodovodna, antenska instalacija, instalacija centralnog grejanja.

- Izbegavajte kontakt sa kuhinjskim i kupatilskim slavinama, radijatorima i drugim metalnim predmetima, budući da su dobri provodnici.

- Ne koristiti fiksni telefon. Mobilni telefon ne privlači grom. Ono što bi kod kuće trebalo izbegavati je žičani telefon jer je moguće da ako grom udari negde blizu, dođe do nekog udara putem žica. Ako udari u spoljne instalacije, u dalekovod, uređaji u stanu mogu da se pokvare. Zato bi, na primer, trebalo izbegavati kupanje kada je grmljavina. Što su instalacije u boljem stanju, u smislu zaštite, to je bolje, ali stopostotna zaštita ne postoji. 

- Kada grmi isključite iz laptopove, televizore, mikrotalasne pećnice... Ovi uređaji su u najvećoj opasnosti, kao i svi uređaji sa čipom. Izvući električne i antenske odnosno modemske utičnice iz skupljih električnih aparata kao što su: televizor, radio, računar, printer, fax.

- Ne tuširati se, odnosno ne kupati se u kadi, ne prati rublje ili posuđe.

- U kamenim i drvenim kućama, koje nemaju gromobransku zaštitu, najsigurnije mesto je sredina kuće i to u čučećem položaju.

- Odmaknuti se od metalnih delova ograde.

KAKO DA ZAŠTITITE ELEKTRIČNE UREĐAJE OD OLUJE

Evo nekoliko koraka koje možete preduzeti da biste zaštitili svoje električne uređaje tokom oluje:

Isključite sve uređaje pre nego što se oluja približi

Ovo uključuje televizore, računare, telefone, kućne aparate i druge uređaje koji su priključeni na struju.

Zaštita od prenapona

Ako ne možete da isključite uređaje, koristite štitnike od prenapona. Ovi uređaji usmeravaju udare groma na zemlju, štiteći vaše uređaje od oštećenja. Postavite štitnike od prenapona između električnih uređaja i utičnica.

Iako traje svega nekoliko mikrosekundi, grom izaziva opasan prenapon koji može da uništi vaše elektronske uređaje. Instaliranje uređaja za prenaponsku zaštitu (SPD) može da smanji ili čak spreči oštećenje vaše vredne imovine.

Ako želite dodatnu zaštitu za ceo vaš dom, razmislite o instaliranju kompletnog sistema za zaštitu od groma. Ovaj sistem uključuje zaštitnik od prenapona koji se postavlja na ulazu u kuću, koji sprečava prenapon da uđe u unutrašnji električni sistem.

Prenaponska zaštita predstavlja funkciju napajanja koja isključuje napajanje ili zateže izlaz kada napon prekorači unapred zadati nivo. Većina napajanja koristi prenaponski zaštitni krug kako bi sprečio oštećenje elektronskih komponenata.

SPD uređaji su naša prva linija odbrane koja preusmerava udar na zemlju i štiti nas, naš dom i uređaje. Ako vas zanima kako odabrati uređaj za prenaponsku zaštitu ili gde treba instalirati SPD, obaveštavamo vas da postoje različite vrste uređaja za prenaponsku zaštitu, i u odnosu na vaše potrebe, Schneider Electric vam može pomoći da napravite najbolji izbor. Pogledajte asortiman naših proizvoda za prenaponsku zaštitu i kontaktirajte nas ukoliko imate neke nedoumice. U nastavku slede pojašnjenja.

Udar groma u blizini objekta ili u nadzemne vodove iznenada povećava napon sa 230 V na 3 ili čak 6 kV. Proizvedeni udarni napon, koji traje svega nekoliko mikrosekundi, može da uništi elektronske komponente, kao što su memorija, procesori, kondenzatori i ekrani.

SPD može da smanji udar na vrednost koja je kompatibilna sa vrednošću koju većina povezanih uređaja može da podnese: oko 1,5 kV. Svi uređaji u radijusu od 10 metara od razvodne table jesu efikasno zaštićeni. Ako je vaš uređaj dalje od 10 metara od instaliranog SPD, potrebno je dodati dodatnu zaštitu, kao što je SPD tip 3 na obližnju razvodnu tablu sa integrisanom zaštitom od prenapona.

Isključite uređaje sa antenama

Ako koristite antene za TV ili radio prijem, isključite ih tokom oluje. Ove antene mogu privući munje, koje mogu oštetiti elektronske uređaje priključene na antene.

Koristite aplikacije za upozorenje na oluju

Instalirajte aplikacije na svoje pametne telefone koje će vas upozoriti na moguće oluje i munje u vašoj oblasti. Na taj način možete preventivno da isključite ili zaštitite svoje uređaje pre nego što udari oluja.

Razmislite o korišćenju vatrostalnih kutija

Ako imate važne dokumente ili vredne elektronske uređaje, razmislite o tome da ih čuvate u vatrostalnim kutijama tokom oluje. Ovo može pomoći da zaštitite svoje dragocenosti od potencijalne štete.

Proverite svoje osiguranje

Proverite svoje osiguranje da biste bili sigurni da su vaši elektronski uređaji pokriveni u slučaju oštećenja izazvanih olujom ili gromom.

NA OTVORENOM

Opasnost od groma je prisutna gde god da se nalazite na otvorenom, ali je ipak znatno veća na mestima koja su pored vode ili u šumi.

Upravo zbog toga, neka od najpopularnijih beogradskih izletišta poput Ade Ciganlije i Kalemegdana, kao i mostovi, spadaju u "crvene zone" i lokacije na kojima postoji veća opasnost od ovakve nesreće.

Najsigurnije je u samom gradu, jer gromobrani na zgradama mogu da zaštite okolinu, ali opasnost i tu postoji, pa je najbolje da se potraži zatvoreni prostor.

Ipak, i to nije dovoljno, te u zatvorenom prostoru treba izbegavati tuširanje, kontakt sa fiksnim telefonom, električnim uređajima i utičnicama jer munja koja udari u električni vod može da se prenese dalje kroz instalacije.

Nema sigurne zaštite

Međutim, sigurna zaštita od groma ne postoji, što se odnosi i na gromobrane jer je praksa pokazala da gromovi i pored toga udaraju u objekte i na otvorenim terenima, naravno sa manjom verovatnoćom.

Gromobrani su ipak najbolja zaštita, a na pojedinim objektima, gde gromobrani postoje, oni mogu da zaštite i manji prostor oko njega.

Udar groma ima svoje kanale duž električnih linija sila i on se prazni tamo gde se "nameračio": u zemlju, objekat ili čoveka. Zato ne treba stajati na najvišem objekatu ili u okolini blizu njega. Ne treba biti ni na otvorenom prostoru kao ni blizu pojedinačnog drveća.

Kako da prepoznate opasnost

Ako niste u prilici da pronađete adekvatno sklonište kada napolju počne da grmi, a osećate da vam trnci prolaze telom ili se kosa nakostrešila, velika je verovatnoća da će vas u tom trenutku pogoditi grom.

U takvim situacijama bi trebalo samo da čučnete što je niže moguće prebacujući težinu tela na nožne prste, kako bi što manje bili u kontaktu sa tlom.

Kako postuputi u slučaju oluje i udara groma

Ukoliko ste na otvorenom, sledite sledeća uputstva:

- Sklonite se od bilo kakvih visokih struktura (jarbola, stubova, tornjeva) i imajte u vidu da je sigurno rastojanje jednako visini strukture.

- Izbegavajte visoke konstrukcije, visoko drveće, ograde, telefonske kablove i električne vodove.

- Pokušajte da pronađete zaklon u zgradi ili u automobilu, a ako to nije moguće, sedite na zemlju.

- Izbegnite stajanje u blizini zgrada ili automobila u koje ne možete da uđete kao u zaklon.

Ukoliko ste u šumi, zaštitite se ispod grana niskog drveća - nikada nemojte stajati ispod visokog drveća na otvorenom prostoru.

- Izbegavajte granicu između šume i otvorenog prostora, radije uđite u šumu.

- Izbegavajte otvorena polja, vrhove brda i planina, obale, jarkove ili druga vlažna mesta.

- Ne prelazite preko vode, ne plivajte.

- Nemojte držati kišobran ili druge metalne provodne predmete u rukama (štapove za golf, štapove za pecanje i slično).

- Izbegavajte da budete u blizini metalnih objekata, bicikala, opreme za kampovanje i slično.

- Nemojte stajati uspravno, čučnite ili se makar sagnite , ne dodirujući zemlju rukama, a ako ste u grupi držite rastojanje od 5 metara između sebe.

Šta ukoliko se nađete u automobilu za vreme jake oluje?

Ukoliko se za vreme jake oluje nađete u automobilu, potrebno je da se zaustavite pored puta dalje od elektrovodova i drveća koje može pasti na automobil. Takođe, uradite i sledeće:

- Ostanite u automobilu i upalite poziciona svetla dok ne prođe oluja.

- Zatvorite prozore i ne dodirujte metalne predmete u automobilu.

- Izbegavajte poplavljene puteve.

Udaljenost od oluje možete proceniti kroz sledeće korake:

- Izračunajte vreme između sevanja i groma u sekundama.

- Izračunato vreme podelite sa tri kako biste izračunali udaljenost oluje u kilometrima.

Ova udaljenost je indikativna jer se oluje mogu pojaviti veoma brzo iznad vaše oblasti. Preduzmite sve što je neophodno pre nego što oluja zahvati vaše područje.

Što ako je do udara ipak došlo?

- Žrtvi udara groma može se odmah pristupiti i dodirnuti je bez opasnosti. Procijeniti stanje svijesti, disanje i ostale znakove krvotoka te, ako je potrebno, odmah započeti s mjerama oživljavanja (misliti na moguću ozljedu kralježnice).

- Oživljavanje mora biti uporno i dugotrajno jer paraliza mišića za disanje može trajati dulje vrijeme. Kad ima više žrtava, prednost u zbrinjavanju imaju uvijek one koje treba oživljavati.

- Onesviještenu žrtvu postaviti u bočni položaj.

- Zbrinuti ostale ozljede (prijelome, rane i opekline).

- Svaku žrtvu udara groma treba prevesti u bolnicu uz stalan nadzor životnih funkcija."