Ko su Kurta i Murta iz narodne izreke i da li su stvarno postojali?

Izreka „Sjaši Kurta da uzjaši Murta“ koristi se kada se na društvanom položaju suštinski ne dešavaju ni promene, ni biljitak, već se samo smenjuju ličnosti (na primer vlasti).

Pixabay

Kurta (od turskog kurt – što znači vuk) i Murta (od imena Murad – poželjan ili Murteza – odabran, zadovoljan), prepoznatljiva su otomanska imena.

Kurta i Murta nisu bili stvarni likovi, već su odabrani zbog rime(kao i tata-mate, Jovo nanovo, Cile-Mile).

Tako su Kurta i Murta postali simbol nepromenljivosti najpre u doslovnom ropstvu, a onda i u raznim vidovoma podređenosti tokom vladavine Turaka na našim prostorima.

O ovom frazeologizmu pisali su Egon Fekete i Mato Pižurica. Fekete ga je svrstao u kategoriju frazema u kojima antroponimi (dakle Kurta i Murta) nemaju nikakvu anegdotsku ili istorijsku podlogu i ne odnose se na konkretne ličnosti, već egzistiraju iz silabično-metričkih razloga, kao npr. i frazeologizmi tata-Mata, Cile-Mile, hajde Jovo nanovo i sl. Dakle, samo rima i ponavljanje glasova uslovilo je izbor Kurte i Murte.

Pižurica dodaje da Kurta (u značenju vuk) i Murta (hip. od Murat) očigledno pripadaju korpusu prepoznatljivih orijentalnih imena turskog porijekla, te da se njihova upotreba ovdje može razumjeti kao prokletstvo nepromjenjivosti, najprije u doslovnom ropstvu, a kasnije u najrazličitijim vidovima podređenosti i obespravljenosti.