Život postojao pre nastanka Zemlje?

Istraživači su došli do zaključka da je život postojao pre nastanka Zemlje, i da je započeo pre 10 milijardi godina. Genetičari su primenili Murov zakon koji se odnosi na snagu kompjutera na istraživanje nastanka života - i otkrili da činjenice do kojih su došli idu u prilog teoriji da je život nastao daleko od Zemlje.

Rezultati pokazuju da se život prvi put pojavio pre oko 10 milijardi godina, to jest mnogo ranije nego što je pretpostavljena starost Zemlje, koja iznosi 4,5 milijardi godina.

Ako se Murov zakon primeni na napredak kompjutera samo u poslednjih nekoliko godina, i krene unazad, završićemo u 1960-tim, kada je izmišljen prvi mikročip.
Aleksej Šarov sa Državnog instituta o starenju u Baltimoru i Ričard Gordon iz Laboratorije za proučavanje morskog sveta na Floridi, odlučili su da primene ovu teoriju na život i da ustanove kada je otpočeo.

Pomislili su da je moguće izmeriti kompleksnost života i stopu po kojoj se razvijao od prokariota (ćelije bez jedra) do eukariota i složenijih struktura, kao što su crvi, ribe i, konačno, sisari.

“Linearna regresija genetske kompleksnosti (na logaritamskoj skali) vođena unazad do samo jednog osnovnog para, pokazuje vreme nastanka života, a to je 9,7 +/- 2,5 milijarde godina”, stoji u naučnom izveštaju.

Teorija podržava ideju o panspermiji, koja kaže da se oblici života koji mogu preživeti uslove u svemiru, kao što su ekstremofili, šire kroz svemir zajedno sa otpadom koji se u kosmos izbacuje posle sudara asteroida i planeta na kojima postoji život.

Ovi oblici života mogu putovati “uspavani” kroz neverovatan vremenski period, sudarajući se slučajno sa drugim planetama ili protoplanetarnim diskovima.

Ako bi postojali savršeni uslovi na površini nove planete, bakterije bi postajale aktivne i započeo bi proces evolucije, veruju naučnici. Ipak, istraživači priznaju da je veliki deo njihovog rada samo teorijski.

“Ima dosta hipotetičkih elemenata u našoj argumentaciji, ali, da bi se napravio širi pregled, potrebni su vam neki hipotettički elementi”, objašnjava Šarov.

“Kontaminacija bakterijskim sporama iz svemira čini se najprihvatljivijom hipotezom koja objašnjava početak života na Zemlji”, navode naučnici u svom radu.

Šarov dodaje, ako bi morao da se kladi, da bi rekao da je 99 odsto tačno da je život započeo pre nastanka Zemlje - ali, i da bismo morali da ostavimo jedan procenat za neku najluđu šansu da nije tako, šansu na koju nismo ni računali”.