Temperatura prava Ilindanska, ali to nije omelo ni prodavce, ni one koji kupuju da se šetaju, razgledaju, cenkaju i kupuju. Prodaje se sve od igle do lokomotive, ipak nema ringišpila. Za postavljanje ove vrste zabave, bez koje nijedan vašar nije pravi vašar, potrebno je obezbediti mnogo dozvola, kao i atest za bezbednu upotrebu. Ipak atmosfera je prava sajamska, najviše se kupuju sitnice za domaćinstvo, garderoba poreklom iz Kine i Turske, a prodaju se i rukotvorine i kućni ljubimci.
Najbolju trgovinu po tradiciji ostvaruju brojni ugostiteljski objekti i sladoledžije. Saobraćaj je zatvoren do večernjih sati, a za bezbednost i javni red mir staraju se pripadnici komunalne i saobraćajne policije.
Srpska pravoslavna crkva i vernici praznuju dan Svetog Ilije, koji je, uz svetog Nikolu, najpoštovaniji svetac kod Srba. Ovaj svetitelj prorokovao je dvadeset i pet godina. Svetog Iliju ili Gromovnika, narod smatra najsilovitijim među ognjenim svecima, pa ga svetkuje sa strahopoštovanjem.
Po predanju, Ilija, sin Savahov iz plemena Aronovog, brata Mojsijevog, rodio se u Tesvitu po čemu je dobio i nadimak Tesvićanin. U Prologu Svetog Nikolaja Srpskog piše: „Kada se Ilija rodi njegov otac Savah vide angele Božje kako dete ognjem povijaju i daju mu plamen da jede“. Ovo je bilo znamenje plamenog karaktera svetitelja, borca za pravu veru i protiv razvrata i nemorala koji je vladao u jevrejskom narodu u vreme vladavine cara Ahava i carice Jezavelje.
Sveti Ilija se sukobio sa ovim izrailjskim carem i njegovom suprugom, jer su prisiljavali narod da se klanja idolima. Zato je Ilija na gori Karmil pobedio mnogobožačke žrece i dokazao narodu silu Stvoriteljevu. Ilija je zatvorio nebo i kiša nije padala tri i po godine, a onda je molitvom prekinuo sušu i poslao kišu na zemlju. Od čuda ovog proroka treba spomenuti kako je umnožio i brašno i ulje u kući udovice iz Sarepte i oživeo njenog umrlog sina. Ilija je caru Ahavu i njegovoj ženi Jezekilji prorekao smrt što se i obistinilo.
Pred smrt Ilija je uzeo sebi učenika Jeliseja i uznevši se na nebo u vatrenim kočijama ostavio mu svoj ogrtač kojim je na njega prešao proročki dar. Pošto je Ilija po učenju Pravoslavne crkve živ otišao na nebo, pojavivši se za vreme Hristovog preobraženja na gori Tavor, veruje se da će se on ponovo pojaviti na zemlji pre drugog Hristovog dolaska.
Mnoga narodna verovanja se vezuju za Ilindan i svetitelja koji upravlja munjama i gromovima. Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine. Običaj je da se na taj praznik ne radi u polju kako se ne bi navukao gnev svetitelja. Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod ima običaj da kaže da svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Od Ilindana su manje letnje žege i počinju svežiji dani, pa postoji izreka „Posle Svetog Ilije, sunce sve milije“.
Današnji praznik je krsno ime i mnogih srpskih porodica, ali i esnafska slava nekih zanata kao što su vodeničari, ćurčije, kožari, a Svetog Iliju slave i vazduhoplovci, taksisti i limari.
Нема коментара:
Постави коментар