Šta nas čeka u 2014. godini: Pet ekonomskih scenarija

Oxford Economics (OE) previđa nekoliko ekonomskih scenarija za 2014. godinu. Ima razloga za optimizam i u kojoj meri? Jedan od scenarija je i deflacija u Evrozoni, a ukoliko do nje dođe, mogla bi da traje i do 2018. Uz slabi rast, ovo bi imalo razarujući efekat jer bi državni dugovi već prezaduženih evropskih zemalja prešli kritični nivo.

Na početku godine Oxford Economics (OE) scenario predviđao je osnaživanje svetskog ekonomskog oporavka kako se 2013. bude bližila kraju.

Oporavak, kako se previđalo trebalo je da bude rezultat ubrzavanja rasta u SAD i porasta svetske robne razmene, ali i pozitivnih trendova na tržištima u razvoju.

Međutim, ova tri faktora nisu doprinela kako se očekivalo i rast je ostao na "staklenim nogama": Indija i Brazil su najviše razočarali, a obim svetske trgovine zabeležio je drugu slabu godinu zaredom. Čak i SAD i evrozona su beležili rezultate ispod očekivanih. Evo novih mogućih scenarija OE za narednu godinu:

1. Ipak ima razloga za optimizam, pre svega zbog vraćanja poverenja investitora na razvijenim tržištima poput Japana i Velike Britanije, gde se beleži godišnji rast BDP od 3%, a i Kina pokazuje znake skromnog ubrzanja. SAD stabilno rastu. Stoga scenario o rastu globalnog BDP od 2,8% u 2014. (naprema 2,1% u ovoj godini) može biti ostvaren, i to sa 50% šanse, piše u novom izveštaju Oxford Economics globalnih scenarija.

2. OE predviđa da će FED početi sa smanjivanjem QE stimulusa u martu dogodine, što bi moglo da dovede do povlačenja dela stranog kapitala iz ekonomija u razvoju, pogotovo iz fragilnih ekonomija u razvoju kao što su Brazil, Indija ili Turska, uz jaku depresijaciju kamatnih stopa u tim zemljama i pad poverenja investitora. U tom slučaju BDP u tim zemljama će u naredne dve godine oštro usporiti. Ovaj scenario predviđa i dalji slom tržišta nekretnina u Kini. Usled značajnog usporavanja ekonomija i razvoju, pate i razvijene ekonomije, a globalni BDP pada na 2,4% i 1,8% u 2014. i 2015. Verovatnoća ostvarivanja ovog scenarija procenjuje se na tek 10%.

3. Deflacija u Evrozoni, ukoliko do nje dođe, mogla bi da traje i do 2018. Uz slabi rast, ovo bi imalo razarujući efekat jer bi državni dugovi već prezaduženih evropskih zemalja prešli kritični nivo. Od zemalja sa "periferije" evrozone Grčka bi (opet) pretrpela najviše štete i bila izbačena iz zone evra, dok bi od razvijenih ekonomija najveću štetu doživela Francuska. Verovatnoća za ovaj scenario u 2014. prema OE iznosi 10%.

4. Potrošači u SAD, usled nesigurnosti regulatora da vode monetarnu i fiskalnu politiku, "napokon" gube poverenje i potražnja opada, što bi se iz najmoćnije ekonomija na svetu brzo odrazilo i na ostale države. BDP u SAD bi pao na 1,5% i 1,3% u naredne dve godine, a evrozona bi pala natrag u recesiju usled čega bi možda u njoj istovremeno otpočeo i scenario 3. Globalni ekonomski rast bi usporio na 1,7% a eventualni skok zahvaljujući stimulativnim ekonomijama u pojedinim ekonomijama u razvoju mogao bi da se desi tek oko 2018. Verovatnoća: 10%.

5. Ekonomija SAD bi mogla da iznenadi većim ubrzanjem u 2014, a čak i mere štednje u EU mogle bi da dovedu do sigurnijeg oporavka u "periferiji" Unije. U tom slučaju, najčešće predviđani rast pokazao bi se nedovoljnim: svetska ekonomija porasla bi za više od 4% u 2014. Verovatnoća za ovaj scenario prema Oxford Economics iznosi 15%.
Izvor: BIF