Opasna droga 'krokodil' stigla u Srbiju!

Sve je više novih sintetičkih droga koje se pojavljuju na tržištu, a na VMA tokom prošle godine lečeno je pet pacijenata za koje se pretpostavlja da su ih koristili. U toj ustanovi lečena je i jedna devojka koja je koristila drogu poznatu pod nazivom "krokodil".

U Evropi je zabeležen veliki porast smrtnih slučajeva zbog konzumiranja ove psihoaktivne supstance.

Načelnik centra za kontrolu trovanja VMA profesor Slavica Vučinić objašnjava da je nova droga "krokodil" veoma toksična, ne samo zato što je opijat već i zato što ima u sebi organske rastvarače, fosfor, kiseline, teške metale koji dovode do propadanja i do nekroze tkiva.

– Nekrotično tkivo poprima zelenu boju, pa tako liči na kožu krokodila. Zbog toga je ta nova droga i dobila naziv krokodil – rekla je Tanjugu Vučinić.

Trend pojave novih psihoaktivnih supstanci beleži se u poslednjih deset godina svuda u svetu, a posebno u zapadnoj Evropi i Americi.

Nelegalna industrija droge dosetila se i stalno menja hemijski sastav psihoaktivnih supstanci i, kako objašnjava sagovornica, to nisu zaista nove psihoaktivne supstance već poznate supstance koje imaju samo izmenjen hemijski sastav.

– Čim promenite jednu hemijsku grupu to je zapravo nova psihoaktivna supstanca koja nije na listi zabranjenih pa se tako, uslovno rečeno, smatra legalnom, što ne znači da je zaista i legalna i sigurna. Mnoge od njih su mnogo opasnije od kontrolisanih psihoaktivnih supstanci – priča dr Vučinić.

Ona je ukazala da su već u svetu registrovani brojni smrtni slučajevi zbog korištenja sintetičkih katinona, sintetičkih kanabinoida, benzin piperazina.

Ovim supstancama, kako objašnjava naša sagovornica, stalno se menja namena, naziv, način distribucije, pa nove psihoaktivne supstance ne prodaju više samo ulični dileri, već se prodaju i putem interneta.

– Naši pacijenti vrlo često nabavljaju te supstance putem interneta ili prodajnih mesta kao što su knjižare, hed šopovi. Ti preparati se prodaju kao osveživači vazduha, prehranjivači biljaka, lekovi, vitamini, a zapravo se radi o psihoaktivnim supstancama – upozorava Vučinić.

Neke od njih, pojašnjava ona, imaju upozorenje da nisu za ljudsku upotrebu, ali bez obzira ima li upozorenja ili ne lako se otkrije o čemu se radi.

– Mi smo u Centru ove godine imali pet slučajeva, gde smo kod pacijenata na osnovu kliničke slike mogli da zaključimo da se radi o novim psihoaktivnim supstancama – kaže Vučinić.

Ona objašnjava da je Centar za kontrolu trovanja VMA referentna ustanova za celu Srbiju, da postoji i referentna laboratorija za toksikološke analize, ali da nema tehničkih mogućnosti da se potvrdi da li je trovanje kod pacijenata nastalo novim psihoaktivnim supstancama, što otežava stavljanje takvih supstanci na listu zabranjenih.

– To je problem ne samo kod nas, već svuda u svetu. Mali je broj referentnih laboratorija koje imaju mogućnost da potvrde slučaj akutnog trovanja novim psihoaktivnim supstancama. Sve to zajedno utiče i na legislativu i na stavljanje takvih supstanci na listu zabranjenih – naglašava Vučinić.

Trovanja psihoaktiovnim supstancama i alkoholom nekada su se vezivala samo za praznične proslave, dok je danas toksikološka ambulanta puna skoro svakog vikenda.

– Na žalost kod nas je takva situacija skoro svakog vikenda. Već od četvrtka krene taj povećani broj pacijenata. Tužno je kada vidite te mlade ljude poremećenog stanja svesti – kazala je Vučinić.

Kod trovanja psihoaktivnim supstancama česte su povrede pri padovima, depresija, poremećaj svesti blažeg ili težeg stepena, ali i opasnost od gušenja želudačnim sadržajem koji može da završi u plućima.

Sagovornica kaže da je važno da takvi pacijenti budu pod nadzorom, da se što pre dovedu na pregled, kako bi se spečile komplikacije.

Ona dodaje da roditelji često primete neobično ponašanje kod dece, čudan miris, pad koncentracije, smanjena sposobnost učenja, čudno ponašanje u društvu i dovode ih u centar kako bi se odradile analize da li je dete koristilo psihoaktivne supstance.

– Tu je vremenski faktor ograničenje. Možemo da potvrdimo da je dete koristilo opijate samo ako se javi u roku od tri dana, do sedam dana za kanabinoide – naglašava Vučinić i dodaje da je najmlađi pacijent zbrinut u ovoj ustanovi zbog trovanja psihoaktivnim supstancama imao svega 14 godina.

Trend porasta zavisnika od psihoaktivnih supstanci prisutan je svuda u svetu. Godišnje se registruje više od 230 miliona ljudi koji su makar jednom probali drogu, od toga 85 miliona ljudi u Evropi.

– Tu je naša statistika nešto povoljnija. Što se tiče mladih od 16 do 24 godine mi i dalje imamo osam odsto onih koji su probali kanabinoide. U Evropi je to više od 17 odsto. To je nešto što ne treba da nas čini baš zadovoljnim, da skrene pažnju i smanji oprez – naglasila je ona.

U nacionalnom Centru za kontrolu trovanja VMA godišnje se zbrine više od 4.200 pacijenata, uglavnom je reč o radnosposobnom stanovništvu i mlađoj populaciji.
(Dnevno.rs)