Momčilo Gavrić, najmlađi vojnik Prvog svetskog rata

Momčilo Gavrić je dečak iz Trbušnice kod Loznice, kome su austrougarski vojnici na početku rata, kad je imao samo osam godina, ubili skoro sve članove brojne porodice, a on je sa srpskom vojskom i narodom proživeo golgotu od 1914. do 1918. godine.

Momčilo Gavrić je sa sroskom vojskom bio od Cera, Gučeva i Kolubarske bitke, do povlačenja kroz Albaniju. Tu su sećanja njegovih sinova, ratnih saboraca i poznanika, kako je dečak sašio uniformu od nekoliko starih šinjela, ali i sve što je o njemu objavljeno u tri knjige.

Bio je osmo dete Alimpija i Jelene Gavrić. Početkom avgusta 1914. godine, austrougarski vojnici iz Hrvatske domobranske 42. divizije, poznatije kao „Vražja“, ubili su mu oca, majku, tri sestre, četiri brata i babu, a kuću zapalili. Momčilo je preživeo zahvaljujući ocu, koji ga je poslao kod strica da nađe zapregu. Ostavši bez ikoga, pošao je na Gučevo, gde je našao Šesti artiljerijski puk Drinske divizije, kojim je komandovao Stevan Tucović, brat Dimitrija Tucovića.

Kada im je mališan ispričao šta se dogodilo, srpski vojnici su istog dana osvetili njegovu porodicu. Momčilo je postao vojnik u njihovim redovima, a major Tucović naredio je da se dečaku omogući da svakog dana tri puta opali iz topa, da bi tako osvetio svoje najbliže.

U jesen 1916. godine Momčilo se sreo sa Arčibaldom Rajsom, koji mu je poklonio svoj ručni sat i perorez, što se vidi na poznatoj fotografiji dečakovog raporta na Kajmakčalanu. Čekajući proboj fronta i povratak u Srbiju, Gavrić se opismenio. Posle rata otišao je u Englesku, gde je u Londonu završio gimnaziju, a 1921. godine vratio se u Beograd. Dok je bio na odsluženju redovnog vojnog roka u Slavonskoj Požegi, doživeo je Momčilo neprijatnosti i hapšenje od oficira Jugoslovenske kraljevske vojske, inače bivših austrijskih starešina, jer mu nisu verovali da ima četiri ratne godine iza sebe i da je nosilac Albanske spomenice.

Prošao je gotovo sve najznačajnije bitke srpske vojske, preživeo ono što mnogo stariji nisu. Sa svojim pukom, kao desetogodišnjak, pešice je prešao Albaniju i stigao do Krfa. Bio je najmlađi kaplar na svetu. U proboju Solunskog fronta bio je ranjen, a vojvoda Živojin Mišić ga je unapredio. Već kao dvadesetogodišnjak imao je čin podnarednika.

SRPSKI VITEZ

ZA vreme Drugog svetskog rata, nemački okupatori dvaput su ga zatvarali u logor, a pred streljački stroj izvodili su Momčila i partizani. Velika engleska dobrotvorka ledi Lejla Pedžet nazvala ga je srpskim vitezom, a Grci su mu na Krfu postavili zlatnu ploču. Francuski predsednik Miteran mu je 1985. godine dodelio orden. General Lepardije je rekao: „Šteta što niste bili francuski vojnik, imali biste spomenik na Jelisejskim poljima“. Umro je u Beogradu, 1993. godine.