Piše: Slavoljub Marković
Možda je zanimljivo da se i sam autor, Adam Nevil, u životu bavio najrazličitijim poslovima, pa je punih pet godina radio kao noćni čuvar i portir u eksluzivnim stambenim zgradama u zapadnom Londonu. E pa, baš u jednu takvu, smestio je i centralni deo svoje priče, čiji je jedan od glavnih junaka upravo noćni portir, neuspeli umetnik, slikar, koji će na neočekivani i zastrašujući način doživeti emanaciju umetnosti kroz potpuni užas, dostojan onog koji smo podelili kroz "Isijavanje" Stivena Kinga (takodje u prostoru hotela koji se, uprošćeno rečeno, nije oslobodio duhova prošlosti). Uostalom, Nevila su, po suptilnosti kojom oslikava užas i osećaj straha, i uporedili sa Stivenom Kingom, M. R. Džejmsom i Lavkraftom, a na vama je da, ako ste pristalica žanra, uronite u njegovu jezovitu knjigu i to proverite. Usput, Nevil je autor i Banketa prokletih, originalnog horor romana inspirisanog M. R. Džejmsom i velikom tradicijom britanskih horor priča.
Što se same priče tiče, radnja se najvećim delom odvija u Berington hausu, u eksluzivnoj stambenoj četvrti Londona. Epicentar stravičnih dogadjaja je, kako naziv knjige sugeriše, prazan stan pod brojem 16, u koji niko ne ulazi, iz koga niko ne izlazi. I tako je već pola veka, sve dok noćni čuvar posle ponoći ne čuje neku buku – a onda će doživeti nešto što će mu zauvek promeniti život. Posle mnogih drugih, koji su već platili to iskustvo.
U zgradu stiže mlada Amerikanka Ejpril. Nasledila je stan od tajanstvene baba-tetke Lilijan, koja je umrla pod neobičnim okolnostima. Priča se da je Lilijan bila luda. Ali njen dnevnik ukazuje na to da je pre više decenija bila umešana u niz užasnih i neobjašnjivih događaja.
Rešena da sazna nešto više o toj ekscentričnoj ženi, Ejpril počinje da naslućuje šta je tajna koju krije Berington haus i otkriva da nekakvo preobraženo zlo još uvek boravi u zgradi. A vrata stana broj 16 prolaz su ka nečem još užasnijem...
Radnja romana najvećim delom teče sporo, implicirajući približavanje vrtlogu (koji se kao termin pojavljuje i u romanu) užasa koji preti da uhvati i čitaoca, upravo u najboljoj tradiciji britanske škole horora. Adam Nevil je za "Stan br. 16" dobio i World Fantasy Award 2013 za najbolji horor roman godine, pa možda nekome i to bude preporuka da ga pročita.
Kako god, pre ostalih, na uvodnoj strani autor je citirao Frensisa Bejkona: "Voleo bih da moje slike izgledaju kao da je izmedju njih prošlo ljudsko biće, poput puža, ostavljajući trag ljudskog prisustva i sećanje na prošle dogadjaje kao što puž ostavlja sluz".
Dok budete iščitavali knjigu, shvatićete zašto ovaj citat nije slučajan...
Нема коментара:
Постави коментар