Foto: hin255 / freedigitalphotos.net |
Tehnologija poznata kao ektogeneza u razvoju je još od 2001. i raniji eksperimenti uključili su uzgajanje embriona miševa u matericama povezanim sa "placentama – mašinama".
Zagovornici ovakve tehnike razvoja ljudskih embriona veruju da bi ona mogla smanjiti broj mrtvorođene dece, jer bi fetusi mogli biti praćeni tokom razvoja, ali kritičari kažu da će zbog nje morati da se redefinišu društvene uloge.
Drugi ističu da ova tehnika uklanja povezanost između majke i deteta.
Ektogeneza bi mogla da se koristi u slučajevima u kojima žene prirodno ne mogu da nose dete, zbog određenih bolesti i povreda. Tehnologija bi takođe uklonila potrebu za surogat majkama za gej i strejt parove.
Američko mađarski futurolog Zoltan Ištvan veruje da će ova tehnologija biti dostupna za dvaesetak godina, a u širokoj upotrebi za 30. On tvrdi da ona već postoji, ali se testiranja na ljudima odlažu zbog etičkih i pravnih problema.
"Čak i ako tako nešto bude izvodljivo, pitanje je da li će ljudi pristati na to. Ja mislim da hoće", kaže Ištvan.
Feministkinja Andrea Dvorkin je 2012. kritikovala ovu tehnologiju.
"Žene već imaju moć da eliminišu muškarce, ali su odlučile da to ne učine. Pravo pitanje je da li će muškarci onda kada veštačka materica bude usavršena, želeti da zadrže žene", kaže ona.
Još jedno pitanje koje bi ova tehnologija otvorila je pitanje opravdanosti prekida trudnoća.
Politički filozof Met Dikon iz Velike Britanije smatra da je ektogeneza nešto što bi moglo da pomogne ženama koje nisu spremne na ulogu majke.
"Abortus više ne bi bio potreban. Interesi majke bi bili zaštićeni i ne vidim zašto bi ona morala da odlučuje o životu ili smrti fetusa. Ona bi mogla da zadrži autoritet nad sopstvenim telom, ali ne i detetovim životom".
Daily Mail
Нема коментара:
Постави коментар