Oktobar 2014. doneo nam je lepo i sunčano jesenje vreme. I narednih dana imaćemo priliku da uživamo u sunčanom i lepom vremenu, a poćetkom sledeće sedmice očekuju nas temperature i preko 29 stepeni. Što bi se reklo - pravo Miholjsko leto.
U Srbiji će, prema izgledima vremena za sedam dana, do četvrtka 16. oktobra ponegde ujutro biti magle, a u toku dana očekuje se pretežno sunčano i toplo vreme sa temperaturom iznad ili znatno iznad prosečnih vrednosti.
Od petka biće umereno oblačno i uglavnom suvo vreme, a samo je ponegde, uz više oblačnosti, moguća kratkotrajna kiša. Temperatura vazduha će biti u postepenom padu.
U narodu se kaže Miholjsko leto, Bablje leto, Martinjsko leto za ovakav produženi period toplog i suvog vremena, koje se javlja nakon kalendarskog početka jeseni.
Na severnoj polulopti taj period traje od kraja septembra do sredine novembra. U našim krajevima najčešće se podrazumeva razdoblje do polovine oktobra.
Bablje leto je u narodu poznato i kao Miholjsko leto, prema verskom prazniku Svetog Mihovla (29. septembra). Pojam "bablje leto" se javlja u većem delu Evope, te postoji više teorija porekla ovog pojma.
Po jednoj od teorija, ime ove pojave izvedeno je od naziva za niti paučine kojom mladi pauci iz porodice "Linyphiidae" lete u jesen kroz vazduh. U većini slovenskih jezika to su "bapske dlake". Takođe, ova paučina smatrala se predivom vilenjaka, patuljaka ili device Marije. Verovalo se da će uskoro biti venčanje ako se leteća paučina uplela u kosu mlade djevojke.
Prema "Velikoj sovjetskoj enciklopediji" to je period "kad starice na suncu još mogu zagrejati svoje kosti".
U većini evropskih jezika pojam je najčešće poznat kao "bablje leto", ali se javljaju i drugi oblici, vezani uglavnom za neki jesenji verski praznik, kao što su "Miholjsko leto" i "Martinjsko leto" (prema sv. Martinu, 11. novembra), te "Cigansko (sirotinjsko) leto" (u Bugarskoj) ili "kasno leto" (u Holandiji). U Severnoj Americi se za istu pojavu koristi naziv "Indijansko leto".
U vreme pre nego je meteorologija postala nauka, narod je pratio vremenske promene i zbog lakšeg pamćenja, povezivao ih s verskim praznicima koji su se redovno slavili.
Нема коментара:
Постави коментар