Istraživači tvrde: Uz ova pravila možete živeti 120 godina!

Ilsutracija: digitalart,/freedigitalphotos.net

Jednostavne promene navika, poput smanjenja unosa šećera i soli, uz pojačanu fizičku aktivnost, mogle bi da dovedu do produženja prosečnog očekivanog trajanja života za četiri godine, dok bi najzdraviji pojedinci mogli da dožive i 120 godina.

U izveštaju Panela za istraživanje dugovečnosti u Velikoj Britaniji stoji i to da “eliksir života” verovatno neće biti otkriven u skorijoj budućnosti, ali i da lekovi koji već postoje ili su u razvoju mogu imati veliki uticaj na produženje života.

“Proces starenja je biološki kompleksan”, kaže dama Karen Danel, koja se nalazi na čelu panela.

“Pokušavamo da ispitamo biologiju starenja i shvatimo kako funkcioniše. Otkrili smo da dug i zdrav život uglavnom zavise od načina života i ishrane”.

Starenje kakvo proživljavaju ljudi, dešava se zbog problema sa deobom ćelija. Deoba je ključna funkcija koja vodi rastu, razvoju organa i zameni oštećenih ćelija.

Mnogo miliona deoba dogodi se tokom životnog veka, a vremenom greške u tom procesu postaju sve učestalije. Osim nasumičnih grešaka, način života povećava ili smanjuje šanse za mutacije. Naročito opasno je prejedanje, jer ubrzava deobu ćelija.

Svaki put kada se ćelije dele, skraćuju se zaštitne “kapice” na DNK lancu, poznate kao telomere. Smatra se da kada telomere dostignu minimalnu dužinu, one u potpunosti zaustavljaju deobu.

Što više ćelija izgubi sposobnost deobe, to telo ima manje mogućnosti da popravi oštećenja. Tako nastaju bore i staračke pege.

Međutim, proces može biti usporen pravilnom ishranom, vežbanjem i uzimanjem lekova koji isključuju štetne biološke procese u telu.

Eksperimenti su pokazali da niskokalorična ishrana, poput povremenog gladovanja, može produžiti vek životinja i za 65 procenata.

Takođe, dokazano je da mediteranska ishrana smanjuje učestalost bolesti povezanih sa starenjem.

Još je Hipokrat pre 2.500 godina znao da je šetnja dobra za zdravlje, a savremena istraživanja pokazuju da sagorevanjem 1.000 do 2.000 kcal nedeljno može biti dovoljno da se smrtnost smanji i za 30 procenata.

Međutim, ubediti ljude da čine ono što je dobro za njih je vrlo težak posao, pokazalo je istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Kardifu.

Tako je 2.500 muškaraca imalo zadatak da prati pet jednostavnih pravila - zdravo se hrane, vežbaju, manje piju, održavaju telesnu težinu i ne puše. Ovo istraživanje koje je započeto 1979. je 40 godina kasnije zaključeno time da je svega 25 odsto ispitanika uspelo da se pridržava ovih pravila.

Oni su bili u daleko boljoj formi i zdraviji od onih koji su odustali.

Telegraph