Raskrinkani botovi: Posao iz snova - od kuće i bez fakulteta (VIDEO)

Na spisku zvaničnih zanimanja njih nema, ali ovaj unosan posao sve je poznatiji – bot. Ovaj posao u Srbiji vrlo je popularan poslednjih meseci., pa je tim tragom nastao i TV prilog koji možete pogledati...

Kako kod nas tako i u svetu! Ukoliko ste mislili da samo mi imamo botove, grešite. Ima ih i Putin! Doduše, sigurno je imao dosta bolju platu nego domaći botovi. Ona je iznosila oko 700 dolara. Putinov bot je radio po 12 sati dnevno i njegovi komentari morali su biti smisleni, dugački i različiti.

Na spisku zvaničnih zanimanja njih nema, ali ovaj unosan posao sve je poznatiji – bot. Iako skromnije plaćen, a možda i uopšte, ovaj posao u Srbiji vrlo je popularan poslednjih meseci.

Iako nije naznačeno koje su vam kvalifikacije potrebne da biste postali bot, kada bi se ovaj posao našao u oglasu sigurno bi zvučao ovako: nema fiksnog vremena, obavljajte posao iz svoje kuće, nije neophodno znanje stranih jezika, pa čak ni srpskog.

U tom slučaju ne morate da brinete da li su vam pravopis i gramatika jača strana, da biste bili bot potreban je prvenstveno entuzijazam.

B92

N1: Raskrinkani botovi!

Botovi na tviteru su raskrinkani - oni postoje, agresivni su i neretko menjaju stavove tviteraša. To tvrde u Centru za nove medije “Liber” nakon eksperimenta koji su sproveli, a koji je na tviteru dostupan preko haštaga #NetBot. Kako kažu, zaposlili su 22 bota i pratili nekoliko masovnih događaja i došli do zaključka da društvene mreže ostavljaju posledice na posetioce slično kao konvencionalni mediji.

Rezultati do kojih su došli pokazuju da su botove u Srbiji organizovale najmanje dve političke partije: DS - koja ih je uvela u društvene mreže po ugledu na predizborne aktivnosti Baraka Obame i SNS koja je postojeći sistem ojačala i omasovila. U "Liberu" tvrde da se suština botovanja ogleda u političkom ratu na društvenim mrežama, čime se dovodi u pitanje sloboda govora.

Astroturfer, odnosno botovi mogu da kreiraju atmosferu diskusije i djialoga koji je u njihovom interesu - da zloupotrebom logickih grešaka, ličnih napada, govora mržnje, oni mogu ciljano da utiču na kvalitet komunikacije i njeno konsekventno gašenje. Na taj način se kreira ta iskrivljena slika realnosti i utiče na javno mnenje, kaže sociolog Aleksej Kišjuhas.

#NetBot eksperiment je na kraju doveo do poražavajućeg zaključka: kada su botovi aktivni, učešće govora mržnje u konverzaciji iznosi čak 65%. Kako se navodi, agresivnost i negativnost su među osnovim principima njihovog angažmana. Uprkos tome, svega je 5% onih koji učestvuju u konverzaciji, a koju uopšte primećuju da u njoj ima botova.

N1