Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici slave 24. novembra Svetog mučenika Stefana Dečanskog - Mratindan. Takođe se seća i velikomučenika Svetog Mine.
Svetog Stefana Dečanskog mnoge porodice u Srbiji slave kao krsnu slavu, u narodu poznatiju kao Mratindan, jer se 24. novembar slavi i kao Sveti Mrata.
Sveti mučenik Stefan Dečanski bio je kralj srpski, sin kralja Milutina i otac cara Dušana.
Po naređenju neobaveštenog oca bio je oslepljen, a po naredbi sina, u starosti udavljen. Pri oslepljenju javio mu se Sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećao je da će mu vratiti vid.
“Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti”, rekao mu je Sveti Nikola.
Sveti Stefan u Carigradu je pet godina živeo kao zatočenik.
Zatočeništvo je proveo u manastiru Svedržitelja (Pantokratora). Svojom mudrošću i trpeljivošću, podvigom i bogougodnošću izazivao je divljenje i monaha i celog Carigrada.
Nakon pet godina Sveti Nikola čudotvorno je vratio vid kralju Stefanu, koji je odmah potom, iz zahvalnosti sagradio hram Visoki Dečani, jednu od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjovekovne arhitekture na tlu srpske države.
Sveti Stefan se upokojio 1336. godine, kao mučenik i pravednik. Sa Svetim Savom i Svetim knezom Lazarom čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja srpskog naroda.
Dani od Đurđica do Mratindana se nazivaju mratinci, odnosno, vučji dani, zato što je Sveti Mrata bio zaštitinik vukova.
Mrati je narod pripisao tu zaštitčničku ulogu, ali i drugim zimskim svecima – Svetom Jovanu, Arhanđelu Mihailu i Svetom Savi.
Prema verovanju, Mrata u ove dane saziva sve vukove i određuje im gde će i koliko ovaca pojesti. On gleda koliko ko radi, a onda veća s vukovima i usmeri ih čije ovce da podave.
Veruje se da domaćin koji je grešan i ne poštuje Svetog Mratu ove godine u torovima može da očekuje gladnog vuka.
SVETI VELIKOMUČENIK MINA
Prema verovanju, Sveti Mina pomaže onima koji su u nevolji, zato je i čudotvorac. Predanje kaže da se više puta javljao kao ratnik na konju i pomagao vernima, a kažnjavao neverne.
Misirac po poreklu i vojnik po zanimanju sv. Mina, kao istiniti hrišćanin, ne mogaše gledati odvratno žrtvoprinošenje idolima, te napusti i vojsku, i grad, i ljude, i sve, pa ode u pustu planinu. Jer lakše beše sv. Mini živeti s divljim zverovima nego li s ljudima neznabožnim. Jednog dana prozre sv. Mina iz daljine neznabožačko praznovanje u gradu Katuaniji, pa se spusti u grad, i pred svima objavi svoju veru u Hrista Boga živoga a izobliči idolopoklonstvo i neznaboštvo kao laž i mrak. Knez grada toga, neki Piros, upita Minu ko je i šta je. Odgovori mu svetitelj: „Otadžbina mi je Misir, ime mi je Mina, bio sam oficir, no videći idolopoklonstvo odrekoh se vaših počasti. Sad dođoh da pred svima objavim Hrista moga kao Boga istinitoga, da bi i Ovaj mene objavio kao slugu Svoga u carstvu nebeskom.” Čuvši ovo Piros stavi Minu svetoga na velike muke. Šibahu ga, strugahu gvozdenim četkama, opaljivahu svećama, i mučahu raznim drugim mukama, pa ga najzad mačem posekoše. Telo mu baciše u oganj, da ga ne bi hrišćani uzeli, no hrišćani ipak spasoše od ognja neke delove. Te ostatke oni česno sahraniše, a docnije oni biše preneti u Aleksandriju i tamo sahranjeni, i nad njima crkva sagrađena. Postrada sv. Mina oko 304. god. i preseli se u carstvo Hristovo. No bi i osta veliki čudotvorac u obadva života, i na zemlji i na nebu. Ko god je sv. Minu slavio i na nevolji u pomoć ga sa verom prizivao, tome je on pomagao. Više puta javljao se kao ratnik na konju, da pomogne vernima ili da kazni neverne.
MOLITVA
Ukoliko imate bilo kakav problem sa očima, na ovaj dan bi trebalo da se pomolite ovom svecu, izgovarajući ove reči:
"Tebi, bogoslavni Velikomučeniče, izvrsnome zaštitniku, prinosi pobedne i blagodarne pesme Crkva, koju ti izbavljaš od zala. I ti, imajući slobodu pred Bogom, oslobađaj nas od svih opasnosti, da ti kličemo: Raduj se, kralju Stefane, mučenika ukrase!"
SVETI MRATA, SNEG DO VRATA
U narodu, posebno u istočnoj Srbiji, postoje interesantni običaji povezani s ovim praznikom koji potiču iz paganskih vremena. Po jednom, na Martindan su Stari Sloveni slavili kult vuka koji je istovremeno moćan protivnik i zaštitnik od demona. Tako je nastalo verovanje da 24. novembra Sveti Mrata saziva sve vukove i određuje im koliko ovaca od kojeg domaćina smeju da pojedu te zime tako da nikome ne nanesu preveliku štetu. Otud i običaj da se ovce ne izvode na ovaj dan iz tora.
Takođe, postoji i izreka: "Sveti Mrata, sneg za vrata", kojom je označen početak zimskog, hladnog i snežnog perioda godine. Prema verovanjima u pojedinim delovima Srbije, ako na ovaj dan domaćin prihvati kućne poslove na sebe, ukućanima će krenuti nabolje, ali ako se ponaša razmaženo i negoduje, godina će biti loša.
U ovim danima ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove. Postoji verovanje ako je na Mratindan maglovito vreme, zima će biti promenljiva. Ako je dan sunčan i vedar, zima će biti mrazovita.
Нема коментара:
Постави коментар