Svetlana Aleksejevič dobila Nobelovu nagradu za književnost

Twitter / The Nobel Prize

“Nagradu je zaslužila zahvaljujući svom polifonom pisanju, koje je spomenik patnji i hrabrosti našeg vremena”, reči su kojima je Švedska akademija obrazložila ovogodišnju odluku da Beloruskinja Svetlana Aleksejevič dobijeje ovogodišnu Nobelovu nagradu za književnost.


Svetlana Aleksejevič (67) je četrnaesta dobitnica prestižnog priznanja, a osim po svojim proznim delima poznata je i po istraživačkom novinarskom radu u domovini.

Rođena je 31. maja 1948. u ukrajinskom gradu Ivano-Frankivsku u belorusko-ukrajinskoj porodici, a nakon što joj je otac završio vojnu službu, preselila se u Belorusiju, gde su joj roditelji radili kao nastavnici.

Radila je kao nastavnica i novinarka, a studirala je žurnalistiku na Univerzitetu u Minsku od 1967. do 1972.

Tokom rada u listu “Selskaja gazeta” počela je da prikuplja građu za delo “Rat nema žensko lice”, koji je baziran na intervjuima sa ženama koje su učestvovale u Drugom svetskom ratu. Tim delom je otpočela svoj ciklus “Glasovi Utopije”, u kome je opisala život u Sovjetskom Savezu kroz perspektivu pojedinca.

Bavila se posledicama katastrofe u Černobilju u delu “Černobiljska molitva” (1997), sovjetskom ratu u Avganistanu u delu “Dečaci od cinka” (1990), kao i dečjim pogledom na rat u delu “Poslednji svedoci” (1985).

Poslednje delo iz ciklusa “Glasovi utopije” je “Polovno vreme: Raspad crvene žene/čoveka” (2013).

Zbog svog angažmana često dolazila u sukobe s vlastima te je dugo živela u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj, a u rodnu Belorusiju - gde su njene knjige bile zabranjene, vratila se 2011. godine.

Prema prognozama svetskih kladionica, Svetlana Aleksijevič imala je i najveće šanse da ove godine dobije Nobelovu nagradu za književnost.