Pixabay |
Plaćena rekonstrukcija ili korekcija posle operacija
Prava koji građani imaju na teret zdravstvenog osiguranja biće proširena, pa tako, na primer, žene koje su operisane od karcinoma dojke i kod kojih je urađena mastektomija, odstranjenje jedne ili obe dojke, imaće mogućnost da o trošku osiguranja urade korekciju ili rekonstrukciju.
Domovi zdravlja pod republičkom upravom
Prema rečima Mehe Mahmutovića, državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, pred Skupštinom će se do kraja godine naći i novi zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji predviđa da upravljanje domovima zdravlja sa lokalnog pređe na republički nivo.
Preduzetnici će moći da zakupe i urede deo bolnice
- Rađen je i ugovor sa privatnim sektorom. Sad se može raditi katarakta, vantelesna oplodnja, dijaliza i hiperbarična komora. U novom nacrtu očekuje se još jedna od novina, to je javno-privatno partnerstvo u zdravstvu - rekao je Mahmutović.
Javno-privatno partnerstvo bi praktično značilo da neki preduzetnik može da sklopi ugovor sa RFZO na, recimo, 20 godina, da obavlja zdravstvenu delatnost u nekoj bolnici. On bi tako bio u obavezi da sredi taj deo bolnice i nabavi svu potrebnu aparaturu za određenu granu medicine kojom bi se bavio. Pacijenti bi se lečili o trošku zdravstvenog osiguranja, preduzetniku bi RFZO to plaćao, a bolnica bi bila savremeno opremljena, pa bi svi bili na dobitku.
Obavezni skrining pregledi kako bi se obezbedilo pravo na besplatno lečenje
Novina su i obavezni skrining pregledi. Pošto su redovne kontrole dobar put ka prevenciji bolesti, a rano otkrivanje omogućuje brže izlečenje, svi će morati da idu na preglede kako bi imali mogućnost da se leče o trošku RFZO. Oni koji se ne budu odazivali na skrininge, moraće da se leče o svom trošku ukoliko se razbole od bolesti koju taj pregled treba da dijagnostikuje. U pripremi su i dva nova skrining programa - za dijabetes i depresiju.
Širi krug ljudi kojima se obezbeđuje puna zdravstvena zaštita
Novim zakonom proširen je krug onih kojima se obezbeđuje zdravstvena zaštita u punom iznosu - davaoci organa, ćelija i tkiva, osim za lekove i medicinska sredstva, osiguranici iz kategorije “naročito osetljiva populacija”, kao što su stari, deca, žene, trudnice, porodilje, Romi... Osnov za naknadu zarade tokom bolovanja biće prosečna zarada u prethodnih 12 meseci, umesto dosadašnja tri meseca. Roditelji dece obolele od teškog oštećenja moždanih struktura, malignih bolesti ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja dobijaju pravo na bolovanje u neograničenom trajanju do detetovih 18 godina, sa naknadom zarade u visini od 100 odsto.
Plaćanje troškova hitne medicinske pomoći u inostranstvu
Uređuje se i plaćanje troškova hitne medicinske pomoći u inostranstvu u slučaju kada osiguranik pre odlaska nije pribavilo potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite, tako što te troškove plaća RFZO, a onda ih potražuje (refundira) od osiguranika.
Set zakona o zdravstvu
Dr Verica Lazić, direktorka RFZO, rekla je za „Blic“ da nas u narednom periodu očekuje donošenje ključnih zakona iz oblasti zdravstva.
- Ovi zakoni su osnov za zdravstvenu politiku, a među njima je i Zakon o zdravstvenom osiguranju, te će se i dalja angažovanja RFZO uskladiti sa rešenjima koja budu usvojena. Stalni cilj RFZO-a je unapređenje prava lica osiguranih iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u okviru raspoloživih finansijskih mogćnosti - rekla je Lazić.
U pripremi je čitav set novih zakona - o zdravstvenom osiguranju, lekovima, medicinskim sredstvima, psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, sanitarnom nadzoru, prekursorima, zaštiti stanovništva od duvanskog dima, predmetima opšte upotrebe i transplantaciji.
Izvor: Blic
Нема коментара:
Постави коментар