Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju 12. jula Petrovdan, praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu.
Petrovdanskim slavljem završava se Petrovski post i počinje pričešće vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom Crkve.
Ovaj praznik pomen je na stradanje Svetih apostola Petra i Pavla, koje se dogodilo u Rimu 67. godine nove ere, a prema nekim izvorima 69. godine nove ere. Njih je na smrt osudio car Neron.
Молитва светим првоврховним апостолима ПЕТРУ И ПАВЛУ
О, Преславни апостоли Петре и Павле, ви сте сав еванђелски пут од земље до неба незадрживо прешли, јер вас на њему не могаше зауставити, нити са њега скренути: никаква невоља, никаква мука, никаква туга, никаква патња, никакво страдање, никакво гоњење, никаква претња, никаква опасност, никакав страх, никакав мач, никакво мучење, никаква смрт.
Помозите и нама грешнима да тај свети пут непостиђено пређемо и у Царство Небеско уђемо. Ради Господа Христа ви сте све оставили, али сте зато Њега добили, Њега — Јединог истинитог Бога неба и земље, а са Њим и сва богатства Његова: Вечну Божанску Истину, Вечну Божанску Правду, Вечну Божанску Љубав, Вечни Божански Живот.
Уделите и нама грешнима коју мрвицу од Његове Божанске Истине, од Његове Божанске Правде, од Његове Божанске Љубави, од Његовог Божанског Живота, да би од нас безобзирце бежала свака лаж, свака неправда, свака мржња, свака злоба, свака пакост, свака охолост, свака похота, сваки гњев, свака јарост, свака завист, свака лукавост, свака страст, свако зло, сваки грех, свака смрт, сваки ђаво, сваки пакао.
Херувимски неболетни Првоапостоли, ви сте нам Еванђељем својим објавили дивну благовест: да је живљење наше на небесима.
О, погледајте с неба на нас: ево, ми се ваљамо у блату грехова наших, и давимо у муљу страсти наших, — молимо вас: пружите нам милостивно свете руке своје, извадите нас из смрада нашег и поведите од земље ка небу; измолите нам од Господа покајање еванђелско, љубав еванђелску, молитву еванђелску, пост еванђелски, смиреност еванђелску, доброту еванђелску, милосрђе еванђелско, трпљење еванђелско, све врлине еванђелске, да би те небочежњиве врлине еванђелске божанском силом што је у њима пренеле душе наше са земље на небо, и ми, иако телом на земљи, живели душом на небу.
Ми знамо, и ми осећамо: сваки грех наш је воденични камен о врату душе наше, и тежином својом стално нас вуче наниже, и одвући ће нас у вечно царство греха — пакао, ако нам ви, о свети Првоапостоли, не притекнете у помоћ и не ослободите нас грехова наших, воденичних каменова наших, који нас потапају у таму, у мрак, у духовну смрт.
О, свемилостиви Апостоли Бога љубави: научите нас молити се — на спасење душа наших; научите нас постити се — на спасење душа наших; научите нас волети — на спасење душа наших; научите нас еванђелски живети и еванђелски умирати, те да ниједан од нас не живи себи и не умире себи, него и да живимо Господу и да умиремо Господу, еда бисмо се удостојили вечног живота у Небеском Царству Његовом, и тако се и на нама испунила ваша еванђелска истина, свети Првоапостоли: Ако живимо, ако умиремо — Господњи смо.
О, превелики Благовесници Спасови, ви сте нас научили еванђелској истини: да је наш људски живот на земљи само припрема за вечни живот на небу. Зато вас молимо од све душе: подарите нам све божанствене силе које су нам потребне за побожни живот на земљи и за вечни живот на небу.
Подарите нам веру: у њој је сила љубави; подарите нам љубав: у њој је сила наде; подарите нам наду: у њој је сила молитве; подарите нам молитву: у њој је сила поста; подарите нам пост: у њему је сила трпљења; подарите нам трпљење, те нека оно довршује у нама дело свете вере и свих светих врлина, како бисмо и у овом и у оном свету радосно и свесрдно живели Господу Исусу, тој вечној нади нашој, вечној љубави нашој, вечној радости нашој, вечном животу нашем.
О, богомудри Првоапостоли, ви свети и непогрешиви вођи и руководиоци наши, молимо Вас и преклињемо: водите нас и руководите кроз овај свет и овај живот, свеосвећујућом и свепросвећујућом благодаћу вашом живећи у нама, молећи се у нама, љубећи у нама, постећи у нама, мислећи у нама, осећајући у нама, делајући у нама, творећи еванђелске заповести у нама, и тако нас многогрешне, немоћне и слабе уведите у Царство Небеско, да бисмо и овде и тамо свим срцем, свом душом, свом мишљу, свом снагом својом вечито служили чудесном и чудотворном Господу и Спаситељу нашем – Исусу Христу, коме нека је и од нас преко вас хвала, част и слава, сада и увек и у векове векова.
Амин.
Veče uoči praznika u narodu se izvodi jedan od najstarijih običaja!
Uoči Petrovdana najstariji ukućanin bere po jedan cvet petrovca za svakog u kući. Tako namenjene pobija ih u zemlju gde ih niko neće ni videti ni dirati. Sutradan, rano, kad ga niko ne gleda, odlazi da pogleda cvetove.
Zatim, postoji običaj da se uoči ovog velikog praznika pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Obično se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršćima i u tome učestvuju deca i omladina.
Paljenje lile (velika vatra) je stari običaj kojim se prizivalo dobro zravlje stoke i blagostanje u domaćinstvu. Pastiri, obično deca, bi palili lilu na trgovima i onda krenuli po domaćinskim kućama, u šali preteći da će zapaliti staje i košnice ako ne dobiju dar. Domaćice bi ih odvraćale od toga nudeći sir, mleko i kajmak. Isto tako, paljenje vatre i lila simbolizuje vreme kada su carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih.
Postoji verovanje da na ovaj dan sveti Petar deli jabuke deci na onom svetu. Iz tog razloga razvio se čitav niz običaja među kojima je i ono da u novoj godini pre Petrovdana ne treba jesti jabuke.
Verujući u ovo kazivanje, u prošlosti su se mnoge majke koje su izgubile decu uzdržavale od jedenja jabuka pre Petrovdana, iz straha da zbog toga na ovaj praznik njihovo dete na onom svetu neće dobiti jabuku.
U nekim selima južnog Banata na Petrovdan ujutru raznose jabuke prvim susedima za dušu umrlih, a ponegde se jabuke odnose u crkvu na osvećenje.
Još jedno verovanje, naročito rasprostranjeno u Vojvodini, takođe povezuje jabuku i Petrovdan. Onaj ko se na ovaj praznik gađa jabukama, ili ih udara jednu o drugu, priziva grad i vremenske nepogode. Stara, autohtona sorta ranih jabuka koje dozrevaju oko ovog praznika naziva se "petrovača", od koje se pravi petrovdanski kolač sa jabukama.
Нема коментара:
Постави коментар