Iz MUP-a poručuju da sitna oštećenja nisu razlog da se vozilo oceni neispravnim, a u Komitetu za bezbednost saobraćaja objašnjavaju da je glavni problem to što nije precizno definisano koja neispravnost čini vozilo tehnički neispravnim, a koja može da se toleriše.
 |
| Pixabay |
Neispravan migavac na retrovizoru, ne rade treće stop svetlo, zadnji brisač ili prskalica, nedostatak tečnosti za šoferšajbnu ili fabrički ugrađena kuka u branik – sve su neki od sitnih nedostataka zbog kojeg masa vozača ovih dana “pada” na tehničkim pregledima, uz nalog da te nedostatke otklone u roku od tri dana, što na linijama stvara gužve i nervozu.
Vlada Marinković iz Nacionalne asocijacije tehničkih pregleda izjavio je za Blic da vozači “moraju da shvate da ako dođu na tehnički sa neispravnim autom, neće proći”.
“Postoji spisak nespravnosti, odnosno, jasno definisan šifrarnik nedstataka kao dodatak pravilniku o tehničkom pregledu. Po zakonu, mi nedostatak ne možemo da tolerišemo. Ne možemo da prihvatimo da vozač kaže ‘meni klima radi, samo nema gasa u njoj’, to znači da ne radi. Ili, sa naše tačke gledišta, sistem za pranje vetrobranskog stakla ne radi, ako nema vode u njemu. Nama je zakon striktno definisao da možemo samo da pregledamo vozilo, ali ne i da da sipamo vodu u prskalicu ili zašrafimo šraf od brisača, da bi ti uređaji radili. Kad ne radi, ne možemo da pustimo. Ne kažem da situacija nije apsurdna, ali nam zakon to jednostavno ne dozvoljava”, objašnjava Marinković.
Dilemu o nedostacima koji se mogu tolerisati pokušali su da otklone u samom MUP-u, izdajući saopštenje za javnost u kojem se navodi sledeće:
“U prethodnom periodu, više puta smo naglašavali da sitna oštećenja na vozilu nisu razlog da se vozilo oceni kao neispravno. Stručni kontrolori tehničkog pregleda nikada nisu pravili problem zbog ogrebotina na limariji ili naprslina stakla na svetlosnim grupama”, stoji u saopštenju MUP-a.
Upravo pridržavajući se toga, u jednom tehničkom pregledu u Valjevu, insistirajući na anonimnosti, kažu da se trude da budu maksimalno fleksibilni, “jer nije lako ni vozačima ni nama”, i objašnjavaju sa kakvim nedostacima se može, a sa kakvim ne proći tehnički pregled.
“Zagrebano vozilo, izguljen branik ili neofarabane felne – može, ali definitivno ne sme trulež karoserije i šasije. Može ukoliko je ogrebana ili napukla plastika svetlosnog uređaja, ali ne ako je u potpunosti razbijena”.
“Koliko je sve zakomplikovano, najbolje svedoči sledeći primer – da vam ne radi zadnji brisač. To definitivno nije stvar zbog kojeg treba da ‘padnete’ tehnički, ali pregled se snima, na snimku, koji smo sada u obavezi da čuvamo, videće se da vam brisač ne radi i ne možemo da vas pustimo”.
“Uglavnom, zaista smo rigorozni ako svetlosno-signalizacioni sistem nije ispravan, ako je vozilo trulo i nema cela stakla i, naravno, ako upravljački i sistem kočnica nisu ispravni”, objašnjavaju u tom tehničkom pregledu.
Mnogi vlasnici četvorotočkaša, međutim, tvrde da i dalje zbog “banalnosti” prolaze kroz, kako kažu, “golgotu tehničkog pregleda”, a šta je prošle sedmice doživela, opisuje Kragujevčanka V.A. (44), vlasnica Toyote RAV4, uvežene pre 10 godina.
“Svaki put do sada, jer pre registracije uradim veliki servis, tehnički bih prolazila bez problema. Ovog puta, međutim, problem je bila kuka, koja je fabrički ugrađena u branik. Tražili su mi da je skinem, morala sam da je isečem kod majstora, kada sam ponovo došla na liniju, tražili su mi da imam kuku po EU standardu, koja jednostavno ne može da se montira na moje vozilo. Ipak sam morala da je kupim i sada je držim ispod sedišta”, priča ona.
Kako za Blic priča Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, aktuelna problematika tehničkih pregleda pokazala je da su kod nas stvari, kada je u pitanju bezbednost saobraćaja, “postavljene naopačke”.
Naime, kako objašnjava, u strukturi uzroka saobraćajnih nesreća, ljudski faktor je na prvom, nepropisno stanje puta na drugom, a tehnička neispravnost vozila tek na trećem mestu.
“Naravno da ne želim da kažem da zbog toga ne trebamo da se bavimo vozilima, ali najviše resursa smo angažovali da rešimo najmanji problem i obrnuto. A, ako analiziramo koji faktori su ključni za ispravnost vozila, to su svetlosna signalizacija, pneumatici i sistem za kočenje i oni treba da budu glavna tema tehničkog pregleda, kao sklopovi i uređaji za suštinsku bezbednost. Ako svim uređajima i sklopovima vozila pridajete jednaku važnost, onda imate sistemski problem i to je glavni razlog zašto imamo veliki broj vozila koja ne prolaze, a godinama pre su prolazila tehnički pregleda”, kaže Okanović.
Kako smatra, suštinski problem je u tome što još uvek nije precizno definisano koja neispravnost čini vozilo tehnički neispravnim, a koja neispravnost može da se toleriše i može se smatrati da je vozilo tehnički ispravno.
“Osnovno pitanje je koliko će ovako postupanje stanica za tehnički pregled unaprediti bezbednost saobraćaja, koliko će zbog ovoga biti manje mrtvih i povređenih. Naravno da vas za ogrebotinu neće vratiti, ali banalnih primera imamo i dalje, poput toga da je automobil 2017. godište u besprekornom voznom stanju vraćen jer od dve sijalice za osvetljenje registarske tablice jedna nije radila. Pa mi recite koliko ćete života u saobraćaju spasiti time što ste tako vozilo vratili sa tehničkog pregleda”, pita se Okanović.
Zbog ovoga ne mogu da vas vrate (po preporuci MUP-a iz njihovog saopštenja za javnost)
– Ogrebotina na limariji
– Naprslina stakla na svetlosnim grupama
– Izguljen branik
– Neofarbane felne
Zbog ovih “sitnih kvarova” mogu da vas vrate (iskustva vozača sa tehničkih pregleda)
– Ne radi zadnji brisač
– Ne radi prskalica
– Nema tečnosti za šoferšajbnu
– Fabrički ugrađena kuka u branik
– Ne radi sijalica za osvetljavanje registarske tablice
Šta se nikako ne toleriše (poruke kontrolora tehničkog pregleda)
– Svetlosno-signalizacioni sistem nije ispravan
– Trula karoserija
– Razbijena stakla
– Neispravni upravljački i sistem kočnica
Нема коментара:
Постави коментар