VELIKA GOSPOJINA: Molitva Bogorodici svih kojima je potrebna Božja milost i pomoć

Srpska pravoslavna crkva i vernici 28. avgusta slave Uspenije Presvete Bogorodice ili Veliku Gospojinu, kako se još u narodu zove taj praznik. Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika, kome prethodi dvonedeljni post. Bogorodica je zaštitnica svega živog na zemlji, a posebno - porodilja i majki, kao i dece. Žene se u slučaju preke potrebe prvo obraćaju Majci Bogorodici.

Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.

Nakon Hristove smrti, Presveta Bogorodica je ostatak života provela u domu apostola svetog Jovana.

Prema pravoslavnom kanonu, Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira, a scena Uspenja Bogorodice obavezan je motiv u pravoslavnom fresko-slikarstvu, jer je za život i smrt Bogorodice vezan smisao hrišćanske vere i molitve.

Vreme između Velike i Male Gospojine, koje se obeležava 21. septembra, naziva se međudnevnica, a veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava, pa se odlazi na izvore koji, prema narodnom verovanju, imaju lekovito dejstvo.

Molitva

I majke, i deca, i bolesni, i svi oni kojima je potrebna Božja milost i pomoć treba na ovaj dan da pred ikonom izgovore ove reči:

Bogorodice Djevo,

raduj se Blagodatna Marijo,

Gospod je s Tobom.

Blagoslovena si Ti među ženama,

i blagosloven je Plod utrobe Tvoje,

jer si rodila Spasitelja duša naših.

Ikona Bogorodice nalazi se u svakoj kući pravoslavnih vernika, a molitva njoj se izgovara u sva tri bogoslužbena kruga.

Blaga Majko blagoga Cara, prečista i blagoslovena Bogorodice Marije,

milost Sina Tvog i Boga našeg izlij na moju strasnu dušu,

i Tvojim molitvama uputi me na dobra dela,

da bih ostalo vreme života svog proveo bez poroka

i Tobom raj našao, Bogorodice Djevo, jedina čista i blagoslovena.

Presveta Bogorodica je i zaštitnica bolesnih, pa vernici odlaze na izvore lekovite vode da se umiju i odlaze u njene manastire da se zamole za pomoć. 

Verovanja vezana za Veliku Gospojinu

Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, ili periodu prelaza, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.

Za Veliku Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje.

Na ovaj dan nije dobro ništa raditi rukama, naročito poslove sa iglama, ili uopšte započinjati nov posao.

Verovalo se da na Veliku Gospojinu, malo sastrugane boje sa njene ikone ili freske, ako se popije razmućeno u vodi, može pomoći kod mnogih ženskih bolesti.

Presveta Bogorodica je i zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju.

Proslavljanje Velike Gospojine u Srbiji pratili su vašari na kojima su se ljudi u prazničnom raspoloženju okupljali radi upoznavanja i druženja, ili trgovine. Na vašarima su se momci i devojke upoznavali, igrali u kolu, a tu su se najčešće i svadbe ugovarale.

Velika Gospojina se slavi i kao Krsna slava.