"Ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste tako što neći hoditi putevima greha… Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje.” Sveti Jovan Zlatousti veoma je slikovito opisao pravi smisao četrdesetodnevnog posta. Da post, osim telesne strane, uzdržavanja od određene vrste hrane, ima i duhovnu – suzdržavanje od loših dela i misli i brigu za bližnje. Bez toga, post je mrtav, svodi se na dijetu.
Pritom se post vrlo često naziva duhovnim i telesnim podvigom ali, za razliku od nekih drugih podviga kojima volimo i treba da se hvalimo, ovim se nikako ne treba razmetati.
Na taj način, kao i u mnogim drugim tradicijama, pravoslavni uzdižu dušu iznad tela zarad proslavljanja Boga.
Pravoslavni vernici su, medjutim, i pored ovakvih sugestija često su u dilemi koja dela su dozvoljena tokom posta, a koja ne. Da li je dozvoljeno da se tokom posta pije alkohol? Može li da se sedi u kafani, ode na koncert ili utakmicu? Kafa i cigarete?
Kako „katalog“ nečasnih dela ne postoji, niti Crkva nudi sasvim jasne odgovore, dileme oko toga „šta se ne sme“ vernici uglavnom rešavaju po svojoj meri i tumačenju vere.
Odgovor na neka od ovih praktičnih pitanja ponudila je Moskovska patrijaršija. Ruska pravoslavna crkva pozvala je svoje vernike da do Bižića izbegavaju da gledaju televiziju, a posebno „glupe serije koje služe ubijanju vremena“. Prema tumačenju Ruske crkve, vernici bi trebalo da se u danima pročišćenja liše i gledanja otupljujućih „šou programa“, a ne preporučuje se ni korišćenje interneta.
Pomesne pravoslavne crkve, pa ni srpska, uglavnom se ne upuštaju u propisivanje dela kojih bi vernici trebalo da se pridržavaju. „Uzdržavanje od svih telesnih zadovoljstava“, izraz koji se uzima kao osnovna mera ponašanja tokom posta, zato, ostavlja prostor vernicima da prema svojim aršinima određuju od čega bi sve trebalo da se uzdrže.
Sveti oci su govorili da đavo posti jer ne jede ništa, ali mu to ipak ne koristi, on ostaje đavo. Nekada se uplašim koliko i mi ličimo na njega u našoj opterećenosti hranom, a istovremeno i zlom i osudom, rekao je ovih dana za jedan beogradski dnevni list Rastko Jović, docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu
Uobičajeni savet koji klirici daju vernom narodu je da se u dane posta klone svega što čoveku unosi nemir i izaziva burna osećanja. Sveštenici savetuju i da je u svemu potrebno naći pravu meru. Tih dana se zbog toga ne organizuju svadbe i veselja, a ne preporučuje se ni boravak u kafanama i mestima izliva jakih emocija i nagona. Istinski vernici svoje potrebe smanjuju na minimum, pa se klone i televizije, muzike i većine zabavnih sadržaja. Ruska crkva preporučuje odricanje i od bračnih obaveza, mada naši sveštenici gledaju kroz prste po ovom pitanju.
Međutim, vernike izgleda najviše interesuje da li je u danima posta dozvoljeno voditi ljubav sa partnerom, jer ugađanje stomaku očigledno nije najveće iskušenje kojem se suprotstavljaju. Izvesno je da „katalog“ nečasnih dela ne postoji, a ni Crkva ne nudi sasvim jasan odgovor na pitanje šta se ne sme.
- Tokom posta nije dozvoljena telesna ljubav ni mužu ni ženi, a kamoli onima koji nisu u braku. Ne treba samo da se poštuje post za trpezom, već se treba uzdržati i od fizičkih radnji. Najbolje je mužu i ženi da se u tom periodu i ne „uparuju“, a ljubav se može pokazati i na drugi način, recimo, da muž ženi pokloni buket cveća - rekao je za „Alo!“ otac Jovo Ratković.
Otac Dimitrije Kalezić se slaže da je duhovna strana podjednako važna kao i uzdržavanje od mrsne hrane, međutim, on kaže da muškarac i žena treba da se suzdrže od telesnog kontakta prve i poslednje nedelje posta, kao i sredom i petkom, kad važe stroža pravila.
- Istinski post je čišćenje od zla i sputavanje materijalnih težnji, pobeda nad samim sobom. Iskreni vernik predaje se postu svim čulima - objašnjava Kalezić i dodaje da tokom posta čovek treba da nauči da vlada svojim umom i voljom.
Kulminaciju posta, prema strogim tipicima, čine Veliki petak i Velika subota kada se ne jede gotovo ništa.
Duhovnik ima i „diskreciono pravo“ da vernika razreši od posta u slučaju bolesti, što važi i za decu, trudnice, pa i fizičke radnike, ukoliko im prete posledice po njihovo zdravlje.
Nova dimenzija duhovnog pročišćenja u vreme tehnologije
Duhovno očišćenje u 21. veku ima i jednu novu dimenziju. Živimo u doba kada previše vremena provodimo za raznim ekranima: televizorskim, kompjuterskim ili onim mobilnog telefona. Nekada je reč o vrlo korisnim, pa i neophodnim aktivnostima. Ali, neretko sate i sate potrošimo prateći besmislene sadržaje: lajkujući nečije slike na „Fejsbuku”, gledajući film čiji ćemo sadržaj zaboraviti pola sata posle gledanja, pokušavajući da u poplavi vesti izdvojimo one koje nas zaista zanimaju. Pravoslavni sveštenici savetuju da post treba da bude vreme kada ćemo uskratiti sebi besmislenu zabavu ili „ubijanje vremena” ispred nekog od popularnih ekrana. Malo manje zavisnosti od raznih uređaja i malo više ljubavi prema onima koji su pored nas.
Na taj način, kao i u mnogim drugim tradicijama, pravoslavni uzdižu dušu iznad tela zarad proslavljanja Boga.
Pravoslavni vernici su, medjutim, i pored ovakvih sugestija često su u dilemi koja dela su dozvoljena tokom posta, a koja ne. Da li je dozvoljeno da se tokom posta pije alkohol? Može li da se sedi u kafani, ode na koncert ili utakmicu? Kafa i cigarete?
Kako „katalog“ nečasnih dela ne postoji, niti Crkva nudi sasvim jasne odgovore, dileme oko toga „šta se ne sme“ vernici uglavnom rešavaju po svojoj meri i tumačenju vere.
Odgovor na neka od ovih praktičnih pitanja ponudila je Moskovska patrijaršija. Ruska pravoslavna crkva pozvala je svoje vernike da do Bižića izbegavaju da gledaju televiziju, a posebno „glupe serije koje služe ubijanju vremena“. Prema tumačenju Ruske crkve, vernici bi trebalo da se u danima pročišćenja liše i gledanja otupljujućih „šou programa“, a ne preporučuje se ni korišćenje interneta.
Pomesne pravoslavne crkve, pa ni srpska, uglavnom se ne upuštaju u propisivanje dela kojih bi vernici trebalo da se pridržavaju. „Uzdržavanje od svih telesnih zadovoljstava“, izraz koji se uzima kao osnovna mera ponašanja tokom posta, zato, ostavlja prostor vernicima da prema svojim aršinima određuju od čega bi sve trebalo da se uzdrže.
Sveti oci su govorili da đavo posti jer ne jede ništa, ali mu to ipak ne koristi, on ostaje đavo. Nekada se uplašim koliko i mi ličimo na njega u našoj opterećenosti hranom, a istovremeno i zlom i osudom, rekao je ovih dana za jedan beogradski dnevni list Rastko Jović, docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu
Uobičajeni savet koji klirici daju vernom narodu je da se u dane posta klone svega što čoveku unosi nemir i izaziva burna osećanja. Sveštenici savetuju i da je u svemu potrebno naći pravu meru. Tih dana se zbog toga ne organizuju svadbe i veselja, a ne preporučuje se ni boravak u kafanama i mestima izliva jakih emocija i nagona. Istinski vernici svoje potrebe smanjuju na minimum, pa se klone i televizije, muzike i većine zabavnih sadržaja. Ruska crkva preporučuje odricanje i od bračnih obaveza, mada naši sveštenici gledaju kroz prste po ovom pitanju.
Međutim, vernike izgleda najviše interesuje da li je u danima posta dozvoljeno voditi ljubav sa partnerom, jer ugađanje stomaku očigledno nije najveće iskušenje kojem se suprotstavljaju. Izvesno je da „katalog“ nečasnih dela ne postoji, a ni Crkva ne nudi sasvim jasan odgovor na pitanje šta se ne sme.
- Tokom posta nije dozvoljena telesna ljubav ni mužu ni ženi, a kamoli onima koji nisu u braku. Ne treba samo da se poštuje post za trpezom, već se treba uzdržati i od fizičkih radnji. Najbolje je mužu i ženi da se u tom periodu i ne „uparuju“, a ljubav se može pokazati i na drugi način, recimo, da muž ženi pokloni buket cveća - rekao je za „Alo!“ otac Jovo Ratković.
Otac Dimitrije Kalezić se slaže da je duhovna strana podjednako važna kao i uzdržavanje od mrsne hrane, međutim, on kaže da muškarac i žena treba da se suzdrže od telesnog kontakta prve i poslednje nedelje posta, kao i sredom i petkom, kad važe stroža pravila.
- Istinski post je čišćenje od zla i sputavanje materijalnih težnji, pobeda nad samim sobom. Iskreni vernik predaje se postu svim čulima - objašnjava Kalezić i dodaje da tokom posta čovek treba da nauči da vlada svojim umom i voljom.
Kulminaciju posta, prema strogim tipicima, čine Veliki petak i Velika subota kada se ne jede gotovo ništa.
Duhovnik ima i „diskreciono pravo“ da vernika razreši od posta u slučaju bolesti, što važi i za decu, trudnice, pa i fizičke radnike, ukoliko im prete posledice po njihovo zdravlje.
Nova dimenzija duhovnog pročišćenja u vreme tehnologije
Duhovno očišćenje u 21. veku ima i jednu novu dimenziju. Živimo u doba kada previše vremena provodimo za raznim ekranima: televizorskim, kompjuterskim ili onim mobilnog telefona. Nekada je reč o vrlo korisnim, pa i neophodnim aktivnostima. Ali, neretko sate i sate potrošimo prateći besmislene sadržaje: lajkujući nečije slike na „Fejsbuku”, gledajući film čiji ćemo sadržaj zaboraviti pola sata posle gledanja, pokušavajući da u poplavi vesti izdvojimo one koje nas zaista zanimaju. Pravoslavni sveštenici savetuju da post treba da bude vreme kada ćemo uskratiti sebi besmislenu zabavu ili „ubijanje vremena” ispred nekog od popularnih ekrana. Malo manje zavisnosti od raznih uređaja i malo više ljubavi prema onima koji su pored nas.
Нема коментара:
Постави коментар