Porast autizma u populaciji povezuje se pre svega sa zagađenjem, i to svim vrstama: od hemijskih supstanci kojima smo okruženi u svakodnevnim predmetima, preko svega što se desilo s vodom i vazduhom poslednjih decenija, do zemljišta i kvaliteta hrane.
 |
| Pixabay |
U regionu nemamo registar i oslanjamo se na brojke iz inostranstva, pre svega one iz Amerike, gde Centar za kontrolu bolesti vodi statistiku. Pored njih, i određeni drugi centri u SAD i drugim državama vode statistiku o svojim lokalnim brojkama, pre svega organizacije koje su ekvivalent našem Centru za socijalni rad. Svi izvori pokazuju da broj osoba koje dobijaju dijagnozu autizma raste tempom koji, kada ga projektujemo na budućnost, što su uradile dve renomirane institucije, pokazuje da će 2050. dijagnozu autizma dobijati jedno od dvoje dece. Dakle, 50 odsto dece - piše "Politika".
Naravno, ako imamo problem, odmah nam padne na pamet da potražimo uzrok, uklonimo ga – i to je to. Sa autizmom to nije baš moguće. Porast autizma u populaciji povezuje se pre svega sa zagađenjem, i to svim vrstama: od hemijskih supstanci kojima smo okruženi u svakodnevnim predmetima, preko svega što se desilo s vodom i vazduhom poslednjih decenija, do zemljišta i kvaliteta hrane.
Dodanta komplikacija je što osobe s dijagnozom autizma u stvari nemaju biološki iste probleme koji izazivaju simptome koje nazivamo autizmom. U pitanju je opservaciona dijagnoza, do koje se dolazi posmatranjem vrlo širokog spektra simptoma. Nauka se trenutno kreće ka tome da identifikuje „podgrupe” u toj populaciji, koje imaju istu biološku podlogu, kao i terapije koje će rešiti te biološke podloge.
Upravo činjenica da se donedavno mislilo da je sav autizam neka jedna stvar, biološki, dovelo je do toga da propadnu silne studije za terapije – to je kao da na svim osobama koje boli stomak testiramo terapiju, dok neke od njih boli zbog trovanja hranom, a neke zbog slepog creva.
Više na ovom linku.
Нема коментара:
Постави коментар