Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 7. jula slave Ivanjdan, rođenje svetog Jovana Preteče i krstitelja Isusa Hrista. Uz Hristovo i Bogorodičino, to je jedno od tri sveta rođenja koje praznuje Crkva. Sveti Jovan Preteča bio je jedan od proroka jevrejske sekte Nazarećana.
 |
| Pixabay |
Prema hrišćanskom učenju, on je krstio Isusa Hrista u reci Jordan. Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika kumstva i pobratimstva. Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz prethrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve.vernici 7. jula obeležavaju rođenje Svetog Jovana Krstitelja, poznatiji kao praznik Ivandan (Ivanjdan).
U kalendaru SPC Svetom Jovanu se čini pomen tri puta godišnje, i to, osim Ivanjdana, još i 20. januara – Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan, te 11. septembra – Usjekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.
Sveti Jovan je poznat kao Jovan Preteča jer je došao pre Hrista, a kao Krstitelj zato što je pored drugih krstio i Hrista. Poznat je i kao Biljober ili Travar jer je živeo skromno hraneći se biljem, bubama, skakavcima i medom divljih pčela, a odevao u haljinu od kostreti.
Sveti Jovan se još zove Igritelj, jer se veruje da se sunce, kada se tog jutra rađa, igra na nebu. Zaštitnik je kumstva i pobratimstva, a kumovao je i Isusu Hristu krsteći ga u reci Jordan.
Ovo je jedan radostan hrišćanski praznik za koji se još od davnina, naših predaka, vezuju zanimljivi običaji koji su se tradicionalno sačuvali do danas.
Jedan od najzastupljenijih jeste pletenje venaca od ivanjskog cveća. Za ovaj običaj vezuje se razna simbolika, pa se tako veruje da venci ukazuju da je priroda došla do najviše tačke, jer je sredina leta i da se tim vencima priroda ovenčava.
Venci su i simbolika ljubavi, pa podsećaju parove na venčanje, dok devojke u venac od livadskog bilja i lekovitih trava ubacuju i crvenu ružu. Sa ovim vencima kite se kapije, devojke ih nose na glavi, ukrašavaju se domovi.
Verovalo se da na ovaj dan voda ima posebnu moć, pa su se ljudi kupali u rekama i potocima. Još jedan običaj jeste branje lekovitog bilja na Ivanjdan koje se čuva u domu toku cele godine za lečenje.
Posebno popularna je biljka Ivan-da-Marija, odnosno šumska urodica koja utiče na plodnost. Od nje su pravili čajeve za nerotkinje i dodavali je u seno za krave. Danas se Ivan-da-Marija koristi u lečenju srčanih oboljenja, hipertenzije, nevralgije, epilepsije i bolesti želudačno-crevnog trakta.
Obavezno su sakupljali i pelin. Naši su preci verovali da čuva kuću od nesreće, a ljude - od bolesti. Savremeni lekari potvrđuju: pelin ubija parazite, poboljšava probavu i cirkulaciju, suzbija temperaturu, olakšava grčeve i primenjuje se kao protivootrovno sredstvo.
Ljudi su na ovaj dan od davnina sklapali prijateljstva, kumili se, a od svih običaja najvažnije je da čistite svoje srce, praktikujete molitvu i zahvalnost, radujete se i širite ljubav.
Vinogradari danas praznuju
U vinogradima se na današnji dan ništa ne radi. Čak u vinograd ne ulaze ni tri dana pre ni tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan.
Kako da nerotkinje rode dete
Na istoku Srbije veruje se da se nerotkinje, koje žarko žele potomstvo, na Ivanjdan provlače kroz vence od jovanove trave, a onda se kupaju u reci ne bi li voda sprala urok. Veruje se i da ako žele uspešnu trudnoću i zdravu bebu, žene treba da posete sve koje nose ime Stana ili Stanka.
Šta lepe Vlajne rade na današnji dan
Mlade Vlajne, nadaleko čuvene po lepoti, na današnji dan u prvi i poslednji zalogaj doručka huknu i čuvaju ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera stave pod jastuk ne bi li im se u snu pojavio lik onog ko im je suđen.
I od sveže divlje metvice ubrane na Ivanjdan Vlajne prave venčiće kroz koje u dane mladog meseca triput krišom gledaju u voljenog, a verovanje kaže da se potom srca sigurno spajaju u ljubavi.
Нема коментара:
Постави коментар