Čak 72 svetska stručnjaka predvidela su kako će se završiti rat u Ukrajini: Divimo se Ukrajincima, ali...

Kada i Moskva i Kijev počnu da veruju da više neće moći da ostvare bolji rezultat na bojnom polju, kada cena daljeg ratovanja postane prevelika za jednu ili obe strane, lideri Ukrajine i Rusije – na kome god da su vreme – moraće da se sastane i dogovori o obostrano prihvatljivom rešenju, koje će se obema stranama učiniti boljim od nastavka rata, piše Jutarnji list.

Foto printskrin YouTube Armymedia BG

Ključno pitanje u tom budućem procesu je da li će Ukrajina na kraju morati da se odrekne dela svoje teritorije – da li će to rešenje podrazumevati kompromis koji bi Ukrajini ostavio manje međunarodne granice nego što je imala u februaru 2014, pre ruske aneksije poluostrva Krim i podsticao pobune na istoku zemlje.

Razmatrajući ovo pitanje, časopis Foreign Affairs pitao je za mišljenje čak 72 međunarodna stručnjaka za geopolitiku. Među njima ne postoji konsenzus, iako se više od polovine – njih 40 – ne slaže ili izrazito ne slaže sa izjavom da će Ukrajina morati da se odrekne dela svoje teritorije.

Manji broj eksperata, njih devetoro, ne zauzima nikakav stav, dok se njih 23 slaže ili u potpunosti slaže sa konstatacijom da će Kijev morati da pristane na teritorijalne ustupke Moskvi.

Većina onih koji misle da će Ukrajina ostati bez dela teritorije pripada geopolitičkim realistima, a mnogi lično smatraju da je ova opcija ne samo najrealnija, već i najpozitivnija za ceo svet.

„Narod Ukrajine je osvojio divljenje celog sveta svojom hrabrošću“, piše profesor Lajl Goldštajn, direktor istraživačkog centra za angažovanje i odbranu u Aziji.

„Sada je vreme za realizam i uzdržanost. Razaranja koja su sada u toku – na putu do pola miliona mrtvih i teško ranjenih – ne može se dozvoliti da se nastavi. Zarad Ukrajine, kao i globalnog mira i stabilnosti, moraju se praviti bolni kompromisi. biti napravljen sa Rusijom – što pre to bolje“.

Član njujorškog saveta za spoljne odnose Tomas Grejem nije čak ni toliko uveren da će dogovor biti postignut, jer je uveren da Ukrajina neće moći da oslobodi Krim i delove Donbasa okupirane 2014. godine, i pita se koliko je to u interesu Kijeva.

„Cena integracije ovih regiona bila bi izuzetno visoka, pomirenje bi napredovalo s prekidima, a reintegracija nikada ne bi bila potpuna“, smatra Grejem, koji veruje da bi ove oblasti ostale stalni izvor tenzija unutar Ukrajine.

Poznati politikolog sa Univerziteta u Čikagu Džon Miršajmer, koji je u svojim predavanjima okrivio ponašanje Zapada za izbijanje sukoba u Ukrajini, kaže da mu je teško da zamisli ukrajinsku pobedu i oslobođenje njegova teritorija.

Lakše je zamisliti da Rusi zadrže teritoriju koju sada imaju i da vremenom osvajaju sve više“, rekao je on.

„S obzirom na ove parametre, čini se verovatnim da bi eventualni sporazum uključivao teritorijalne ustupke Ukrajini“, rekao je Miršajmer, ali i naglasio da je moguće da do sporazuma možda neće ni doći.

„Umesto toga, mogli bismo da završimo sa zamrznutim konfliktom, nešto poput situacije u Koreji“, zaključio je on.

Nekoliko analitičara je upravo ovu mogućnost istaklo kao jedan od potencijalnih scenarija – da će rat dovesti do zastoja, koji će se završiti formalnim ili neformalnim prekidom vatre u kojem nijedna strana ne priznaje teritoriju koju drži druga strana.

Den Hili, profesor moderne ruske istorije na Univerzitetu u Oksfordu, smatra da bi čak i postignuti sporazum rezultirao zamrznutim sukobom, koji će se jednostavno ponovo aktivirati u nekom trenutku u budućnosti.

Većina stručnjaka smatra da bi pitanje teritorijalnih ustupaka trebalo podeliti u tri kategorije – Krim, kao posebno pitanje, zatim delovi Donbasa koji su okupirani od 2014. godine, i na kraju poslednja teritorijalna osvajanja Rusije.

Iako je Rusija na papiru anektirala oblasti koje je samo delimično okupirala, kao što su Herson i Zaporožje, to je teritorija od koje bi se možda mogla odreći bez mnogo gubitka obraza.

Krim je, pak, najveće pitanje oko kojeg će se lomiti koplja i u Rusiji i u Ukrajini.

Nijedan sadašnji ili budući ruski lider neće moći da se odrekne Krima, koji je u potpunosti integrisan u teritoriju Rusije, ali je takođe teško poverovati da bi Ukrajina mogla da se odrekne tog dela svoje teritorije.

Najoptimističnije dogovoreno rešenje bila bi neka vrsta međunarodne misije na Krimu, koja bi obezbedila dugoročne korake za samoopredeljenje Krima pod kontrolisanim, demokratskim uslovima.

Ipak, većina geopolitičkih stručnjaka smatra da Ukrajina neće i ne treba da trguje svojom teritorijom. Istoričarka Ana Rid, bivša dopisnica Ekonomista iz Ukrajine, smatra da pregovora uopšte neće biti.

Ukrajinci znaju da je jedini put ka bezbednosti odlučujuća pobeda“, rekao je Rid, koji takođe veruje da će bojno polje odrediti novu de fakto granicu.

Andrej Kolesnikov iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir smatra da ni Putin nije zainteresovan za dogovor.

„Blokirao je mogućnost mirovnih pregovora aneksijom Zaporožja i Hersona. A pošto je to uradio namerno, to znači da ne želi pregovore“, rekao je on.

Drugi, poput Angele Stent, spoljnopolitičkog saradnika Centra za SAD i Evropu, smatraju da su pregovori nemogući iz prostog razloga što Moskva nije pouzdana strana.

Rusija je prekršila sve sporazume o teritorijalnoj integraciji Ukrajine koje je potpisala u proteklih 30 godina“, rekao je Stent.

„Pregovarački sporazum bi bio samo privremen, dok Rusija ne odluči da nastavi svoj pokušaj da preuzme celu Ukrajinu.

Slično smatra i šef transatlantskog bezbednosnog programa Centra za novu američku bezbednost Andrea Kendal-Tejlor.

„Svaki dogovor koji uključuje teritorijalne ustupke Kijeva samo bi produžio rat ohrabrujući Moskvu da ponovo napadne Ukrajinu u budućnosti“, rekla je ona.

„Jedini stabilan ishod je onaj u kojem Ukrajina povrati barem teritoriju koju je držala 24. februara 2022. godine.

Profesor ruske i kavkaske istorije sa Univerziteta u Kembridžu Hubertus Jan ističe da bi davanje teritorijalnih ustupaka Rusiji predstavljalo izuzetno opasan presedan.

„Ako poredak uspostavljen posle 1945. godine na osnovu međunarodnog prava treba da opstane, onda ne dolaze u obzir teritorijalni ustupci do kojih se došlo kršenjem tog zakona“, naglasio je Jan.

„Rusiji se ne sme dozvoliti da napravi presedan za buduće krađe teritorije. Ali realnost bi se mogla pokazati drugačijom“, rekao je on.

Jutarnji list