Od danas je struja skuplja za 8 odsto, gas za 11 odsto. Cigarete su u proseku skuplje za 10 dinara po paklici, pa će najjeftinije koštati 310, a najskuplje oko 600 dinara. Od danas, svi zaposleni u javnom sektoru počinju da rade za veću platu, povišice se istovremeno obračunavaju i za penzionere ali i za sve koji rade za minimalac. S druge strane, u Novoj godini rašće i porez na imovinu, biće veće i kamate na kredite, cene cigareta, ali i opšta inflacija... Država istovremeno menja i pravila za penzionisanje...
 |
| Pixabay |
Za domaćinstva u Srbiji od danas je cena električne energije veća za osam, a gasa za 11 odsto, pa će prosečna cena električne energije sa porezima i taksama iznositi 12,40, a gasa 4,50 dinara po kilovat satu.
Prema računicama Agencije za energetiku koja je krajem novembra odobrila nove, veće cene, sa ovim povećanjem će domaćinstvima sa potrošnjom od 400 kilovat časova, što je nešto iznad našeg proseka, račun biti uvećan za oko 300 dinara.
Za one koji se greju na termoakumulacione peći i kod kojih je veće učešće noćne, niže tarife, uvećanje će iznositi oko 1.000 dinara u odnosu na sadašnji račun, dok će poskupljenje najviše osetiti oni koji imaju etažno grejanje ili se greju grejalicama.
Oni troše više struje po skupljoj tarifi i njihov januarski račun će biti veći u odnosu na decembarski za oko 1.600 dinara.
Cigarete su u proseku skuplje za 10 dinara po paklici, pa će najjeftinije koštati 310, a najskuplje oko 600 dinara.
Neoporezivi deo zarade od danas će biti uvećan sa 19.300 dinara na 21.712
Minimalna zarada u Srbiji od danas iznosi 40.020 dinara, što je povećanje od 14,3 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Minimalac će biti obračunavan sa 230 dinara po satu, odnosno mesečno ukupno 40.020 dinara, što je više nego prethodna minimalna zarada od 35.000 dinara.
Povećanje od 14,3 odsto je, kako su istakli iz Ministarstva finanasija, najveće procentualno povećanje minimalne zarade ikada.
Država je nastavila i sa smanjenjenjem opterećenja na zarade koje je počelo 2017. godine.
Neoporezivi deo zarade od danas će biti uvećan sa 19.300 dinara na 21.712.
Ukupno rasterećenje zarada u poslednjih pet godina sa 64 odsto, sa novim rasterećenjem, smanjeno je na 60 odsto.
Penzionerima od 1. januara sleduje novo povećanje primanja od 12 odsto i taj procenat biće primenjen linearno na sve penzionere bez obzira na visinu penzije. Prethodno, tokom decembra naši najstariji grašani dobili su povećanje od oko 9 odsto. Prosečna penzija od 30.965 dinara, nakon ukupnog povećanja biće veća za 6.255 dinara.
Nova pravila za penzionisanje
Od 1. januara važe i nova pravila za penzionisanje žena, što znači da svaki zahtev koji dame podnesu tokom 2023. podleže novim, rigoroznijim uslovima. Tako će dame u starosnu penziju moći sa 63 godine i 6 meseci života i minimum 15 godina radnog staža.
S druge strane, uslovi za odlazak u redovnu penziju za muškarace ostaju isti, ali to nije slučaj i kada govorimo o prevremenom penzionisanju. Tako će oni u prevremenu penziju od 1. januara sledeće godine moći da idu sa 40 godina staža i najmanje 60 godina života. Žene u prevremenu penziju idu isto sa 40 godina staža i 59 godina i šest meseci života.
Takođe i svi zaposleni u javnom sektoru, njih 500.000, od 1. januara imaju veća primanja, u proseku za oko 12,5 odsto. Dakle, svi koji zarađuju oko 80.000 dinara, moći da računaju na oko 7.000 do 8.000 dinara više.
Porez na imovinu
Od prvog dana 2023. godine mnoge lokalne samouprave će povećati porez na imovinu. Doduše porez neće povećavati sve opštine u Srbiji, a stepen povećanja će zavisiti od vrste nekretnina, zone u kojoj se nalaze jer je i ove, kao i prethodnih, godina zabeležen različit rast cena nekretnina.
Tako će vlasnici nekretnina na primer u Beogradu sledeće godine dobiti račune za plaćanje poreza uvećane do 5 odsto. Detaljnu računicu povećanja poreza po gradovima i opštinama možete pogledati OVDE.
Veće kamate
Visoka inflacija i povećanje kamatnih stopa definitivno su obeležili ovu godinu. Prognoze pokazuju da će inflacija, poskupljenja i visoke kamatne stope obeležiti i narednu godinu, ali da stabilizaciju kada govorimo o kamatama, pa i rastu cena treba očekivati od polovine 2023.
Nedavno je i predsednik Holandske centralne banke De Nederlandsche Bank (DNB), i član Upravnog veća ECB Klas Knot, rekao za Financial Times rekao da je proces podizanja kamata "na početku druge polovine" i da se "sasvim pristojan tempo pooštravanja" može očekivati u pet sastanaka o monetarnoj politici do jula 2023.
Veće referentne kamate u Evropi automatski znači povećanje i rata u Srbiji.
Inflacija
Ekonomisti očekuju visoke stope inflacije širom sveta i sledeće godine, pri čemu za 2022. predviđaju u proseku stopu od 9,5 odsto, pokazuje poslednje kvartalno istraživanje ekonomskih eksperata (EES), koje su sproveli nemački institut IFO i Švajcarski institut za ekonomsku politiku.
U anketi je postavljeno pitanje i o predviđanjima inflacije za 2023. i 2026. godinu. Ispitanici u proseku očekuju globalnu inflaciju od 7,5 odsto iduće godine, a stopu u 2026. godini vide na 5,0 odsto.
Što se tiče Srbije, prema izveštaju NBS o inflaciji, koja je iznosila 15,1 odsto, rast cena će ostati na trenutnim nivoima i početkom 2023. ali će godinu nastaviti silaznom putanjom.
- Znatniji pad inflacije očekujemo u drugoj polovini 2023. godine, a povratak u granice cilja u drugoj polovini 2024. godine, piše u izveštaju NBS.
Нема коментара:
Постави коментар