MENI

Sve što treba da znate o VELIKOM POSTU: Šta znači svaka nedelja i koja su pravila

Vaskršnji post je najduži od četiri velika posta u pravoslavlju, a koji se još zove i Časni post. Traje tačno 48 dana, i važi za najstrožiji post u godini, jer se pretežno posti na vodi, izuzev vikenda, osim kada je reč o Velikoj suboti, danu koji prethodi Vaskrsu.

Foto: Pixabay

Sveti oci upozoravaju da post nije samo odricanje od hrane, već je najvažnije raditi na uzdržavanju od loših misli i dela, kojim ćete uspeti da pobedite telesne strasti duhovnom snagom.

Vaskršnji post deli se na sedam nedelja, od kojih svaka ima svoje ime i pravila posta. 

  • Prva nedelja Vaskršnjeg posta - Čista nedelja
  • Druga nedelja Vaskršnjeg posta - Pačista nedelja
  • Treća nedelja Vaskršnjeg posta - Krstopoklona nedelja
  • Četvrta nedelja Vaskršnjeg posta - Sredoposna nedelja
  • Peta nedelja Vaskršnjeg posta - Gluva nedelja
  • Šesta nedelja Vaskršnjeg posta - Cvetna nedelja
  • Sedma nedelja Vaskršnjeg posta - Stradalna ili Strasna nedelja

Za prvi i drugi dan posta - 7. i 8. mart važi pravilo apsolutnog posta. Do kraja ove nedelje koja se zove Čista, posti se na vodi, a u nedelju na ulju.

U drugoj nedelji posta (Pačistoj) - od 14. do 18. marta posti se na vodi, a u subotu i nedelju na ulju. U trećoj nedelji, Krstopoklonoj, na vodi se sprema hrana 21. marta, pa na ulju 22. marta, a onda do kraja sedmice na vodi. Subota 26. i nedelja 27. mart su razrešeni na ulje.

U četvrtoj nedelji, Sredoposnoj, od 28. marta do 1. aprila jede se hrana na vodi, a u subotu 2. i nedelju 3. aprila na ulju.

Peta nedelja počinje na ulju - u ponedeljak 4. aprila, u utorak 5. aprila se priprema hrana na vodi, u sredu na ulju, u četvrtak 7. aprila je razrešenje na ribu, kada se slave Blagovesti. Zatim se do kraja nedelje - 10. aprila, posti na ulju. Ova nedelja se naziva Gluvna, u toku nje se ne peva, ne igra i svira, a poslovi se ne započinju. 

Šesta nedelja je Cvetna - dobila je naziv po prazniku Cveti kojim se završava, a na koji se praznuje ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Ona se posti na vodi, osim utorka 12. aprila kada se posti na ulju. Subota je razrešena na ulju, a nedelja 17. april na ribi.

Sedma, poslednja, Velika nedelja posta počinje na vodi prva tri dana, u četvrtak 21. aprila je razrešenje na ulje, a na Veliki petak 22. aprila važi pravilo apsolutnog posta. U subotu 23. aprila se posti na vodi, a u nedelju 24. aprila, na Uskrs, vernici prelaze na mrsnu hranu.

Višenedeljni Vaskršnji ili Časni post završava se praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom, koji se ove godine praznuje 16. aprila.

Datum početka Velikog posta zavisi od datuma proslavljanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, koji pravoslavni vernici uvek slave u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevice.

Po pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i istinskoj molitvi, a cilj je da u miru i tišini dočekamo najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnova hrišćanstva. Veliki ili Časni post, koji je dobio ime po Časnom Krstu na kome je umro Isus Hristos, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je posle krštenja u reci Jordanu otišao u pustinju i postio četrdeset dana. i noći, posle kojih je izašao kao pobednik iz iskušenja koje mu je postavio satana.

Dane posta vernici provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za Sveto Pričešće. Post takođe predstavlja uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima, a za hrišćane predstavlja pripremu za proslavu Vaskrsa.

Osim crkvenih pravila, treba poslušati savet mitropolita kijevskog Vladimira, koji kaže: U postu je najvažnije ne jesti jedan drugog!

Нема коментара:

Постави коментар