Pre 20 godina napustio nas je Miodrag Petrović Čkalja: Šta je govorio pred smrt

Na današnji dan, 20.okrobra 2003. godine. U Beogradu je preminuo poznati pozorišni i filmski glumac Miodrag Petrović Čkalja, dobitnik Nušićeve nagrade za životno delo, Sterijine nagrade, Sedmojulske i brojnih drugih nagrada i priznanja. Veliku popularnost stekao je ulogama u humorističkim televizijskim serijama „Muzej voštanih figura“, „Servisna stanica“, „Kamiondžije“…

Miodrag Petrović Čkalja Foto: Stevan Kragujević/Wikipedia

Najpopularniji srpski glumac šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka Miodrag Petrović Čkalja rođen je  1. aprila 1924. godine u Kruševcu. Bio je četvrto dete Čedomira i Hristine – Tine Petrović. Sudbina je htela da se najveći komičar bivše Jugoslavije rodi 1. aprila, na dan šale. Porodica Petrović živela je u Balšićevoj ulici u Kruševcu. U rodnom gradu završio je gimnaziju, gde je i počeo da se bavi glumom – u dramskoj sekciji.

U vreme Drugog svetskog rata nalazio se Kulturno-prosvetnoj ekipi 47. divizije NOVJ. Nakon rata i demobilizacije upisuje studije veterine u Beogradu. Nastavlja da se bavi glumom u KUD „Ivo Lola Ribar“.

Godine 1946. postaje član Dramskog studija Radio Beograda, gde i počinje njegova popularnost učestvovanjem u emisiji „Veselo veče“. Od 1951. do 1977. godine bio je član Humorističkog pozorišta u Beogradu. Glumi i u prvoj seriji Televizije Beograd – „Servisna stanica“, od 1959. godine. U toj seriji se proslavio tumačeći lik kuvara Jordana. U pozorištu, između ostalog, igra u predstavi „Bog je umro uzalud“ (snimljen i film) i antologijskoj komediji Dragutina Dobričanina „Zajednički stan“ (kasnije je snimljena i TV verzija).

Od 1976. godine imao je status slobodnog umetnika.

Miodrag Petrović Čkalja Foto: Stevan Kragujević/Wikipedia

Ostvario je veliki broj uloga na filmu i u TV serijama. Najbolje uloge ostvario je u serijama „Servisna stanica“ (1959), „Ljubav na seoski način“ (1970), „Kamiondžije“ (1972), „Vruć vetar“ (1980) i „Kamiondžije 2“ (1983), kao i u filmovima „Orlovi rano lete“ (1966), „Bog je umro uzalud“ (1969), „Paja i Jare“ (1973), „Avanture Borivoja Šurdilovića“ (1980) i „Kamiondžije ponovo voze“ (1984).

Imao je uspešnu saradnju sa kolegom Mijom Aleksićem.

Dobitnik je više nagrada: 1974. je dobio Sterijinu nagradu, 1977. Sedmojulsku nagradu, 1991. Nušićevu nagradu za životno delo, 1995. RTS-ovu nagradu za životno delo, „Zlatnog ćurana“ za životno delo na danima komedije u Jagodini…

Čkaljin sin, Čedomir Petrović, takođe je uspešan glumac.

Poslednje godine života proveo je tiho, povukavši se iz javnog života. Javno se angažovao 2000. godine u predizbornoj kampanji demokratskih snaga. Umro je 20. oktobra 2003. godine u Beogradu.

Ipak, pored brojnih uloga i vanserijskog talenta da drugima ulepša dan, Čkalja je živeo u siromaštvu.

Njegove reči u poslednjim intervjuima i danas se prepričavaju, a glumac nije krio da je živeo u bedi. Posle dobijanja nagrade za životno delo Car Konstantin, Čkalja je rekao:

„Imam 76 godina i ništa mi ne treba. Živeo sam i živim skromno. Ali, znači mi da naša deca žive normalno. Da sam u Americi i da sam primio ovako veliku nagradu, zahvalio bih se prvo svojoj ženi, pa deci, pa tašti, zatim producentu i reditelju. Ali, pošto sam, srećom, u svojoj dragoj zemlji Srbiji, zahvaljujem se, prvo, svom šefu samoposluge što mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom poštaru koji mi uvek na vreme sa zakašnjenjem, donese penziju. Da nije bilo njih, ne bih bio ovde“.

„Hvala, Srbijo, pustili ste me da glođem do koske“, dodao je glumac 2002. godine, samo godinu dana pred smrt

U Kruševcu, u Balšićevoj ulici, pred Čkaljinom kućom, 2005. godine podignut mu je spomenik. Nekadašnja ulica Milanka Kušića, na Zvezdari u Beogradu, od novembra 2006. godine zove se po Miodragu Petroviću Čkalji.