Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Detinjce.
 |
| Foto: Pixabay |
Materice su najveći hrišćanski praznik majki i žena u našem narodu, jedinstvena svetkovina u Srbiji. Kao što su roditelji prošle nedelje vezivali decu, tako danas mališani vezuju svoje majke. Obično deca ustaju pre majke i vezuju je dok je još u krevetu, ali mogu je vezati i kasnije dok je u nekom kućnom poslu. Majka se "brani", "zapomaže", "moli" da je odvežu jer je "u velikom poslu", ali deca ne pristaju dok ne dobiju "otkup".
Otkupljuje se poklonima koji mogu biti skromni, poput bombone ili jabuke. U ranijem periodu (19. vek), deci su davani fišeci sa poslasticama: smokve, urme, ratluk, leblebije, bademi, orasi dok je početkom 1920-tih je uobičajeno davanje „skupih igračaka“. Simbolika praznika je jasna – priprema za doček Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehova, donoseći nove veze, ljubavi za Boga. Važna je ljubav i prisnost koju na ovaj praznik treba da podele svi članovi porodice. Vezuju se i udate žene u okruženju, komšinice, tetke, bake...
Sprema se svečani, posni ručak, koji okuplja celu porodicu. Materice su, kao nekada, i danas prilika da se obraduju siromašna ili deca bez roditelja. Nekada su žene koje imaju udate ćerke bez dece, odlazile kod njih u posetu, noseći kolače i darove za otkupljenje, ćerki materijal za haljinu, zetu košulju.
U dubljem, crkvenom kontekstu, praznici Detinci, Materice i Očevi ne povezuju samo jednu generaciju, nego sve generacije roditelja i dece unazad. To povezivanje seže do najdaljih, najstarijih vremena biblijske istorije kada se sećamo svih velikih žena iz predhrišćanskih i hrišćanskih vremena.
Oci, Materice i Detinjci, posvećeni su porodici. U domu u kome se danas vezuju majke, trebalo bi da vlada ljubav, mir, prijateljstvo, sloga i vera. Materice su, kao nekada, i danas prilika da se obraduju siromašna ili deca bez roditelja.
Verovanja
Postoji i verovanje da muževi treba da vežu svoju tek udatu ženu i tako prizovu dobijanje potomstva u narednoj godini. Takođe, u nekim krajevima Srbije, posebno u današnjoj Hercegovini, postojao je običaj da se tek venčani par zavetuje jedno drugom na Materice/Oce, potvrđujući crkveni venčani zavet.
Za Materice je običaj i da sve žene obavezno odu na liturgiju u crkvu gde ih sveštenik pričesti i da im oproste od svih grehova koje su eventualno počinile poslednjih godinu dana.
Prema jednom narodnom verovanju, na Materice nipošto ne treba obući već nošenu odeću već isključivo novu, kako bismo "čisti" ušli u Novu godinu.
Običaji
Materice su praznik na koji ne treba spremati kuću, usisavati, raspremati kuću. Novija tradicija nalaže da muškarci i očevi zajedno sa decom spreme nedeljni ručak mamama i bakama koje treba da se odmaraju, odnosno kojima je jedina obaveza da mališanima obezbede poklon.
Za vreme posta u susret Božiću, treba okaditi kuću, sa porodicom se zajedno pomoliti, a na Materice mame upućuju i posebnu ličnu molitvu zahvaljujući se Bogu za zdravlje i prosperitet svoje dece i cele porodice.
Нема коментара:
Постави коментар