Očekuju nas sve ekstremniji toplotni talasi do sredine 21. veka. Nakon toga će se možda ublažiti porast, ako se globalno sprovedu akcije uređene Pariskim sporazumom – ako se zaista smanje emisije gasova staklene bašte.
 |
| Foto: Pixabay |
„Za dvadesetak godina počinjemo da ulazimo u jedan kritičan period, gde u urbanim sredinama, kod nas u nizijskim predelima, u dve ili tri godine po deceniji, ćete imati situaciju da temperature unutar urbanog toplotnog ostrva mogu da dostignu vrednosti koje su kritične za svaki ljudski organizam“, rekla je profesorka Poljoprivrednog fakulteta Ana Vuković Vimić je u razgovoru za podkast Analogija.
To su situacije kada je temperatura 42 stepena pri vlažnosti vazduha od 50 procenata:
„To je granica izdržljivosti za ljudski organizam kakav je naš. Znači, i da nismo hronični bolesnici, jednostavno je teško, pogotovo što mi nismo ni navikli, nemamo nikakve genetske predispozicije za to“.
Kolika je zapravo temperatura u gradu
Ukazuje i da raste opasnost od urbanog toplotnog ostrva usled urbanizacije, poplačavanja... Pritom, ističe da temperatura u gradu nije ona koja se izmeri na zvaničnoj stanici.
„Na zvaničnoj stanici se radi po standardu Svetske meteorološke organizacije. To je na dva metra visine, iznad travnate površine, na otvorenom prostoru. Znači, nama je jedina stanica koja nam je baš pod efektom urbanog toplotnog ostrva Karađorđev park. Sad pazite, to je park“, rekla je prof. Vuković Vimić.
Objašnjava da se zagreva podloga, koja zatim dodatno utiče na vazduh iznad:
„Vazduh iznad nije 20 stepeni topliji, nego recimo 5 do 10. Zašto, pa zato što cirkuliše. Pa sad negde se manje zagreje podloga, negde više, pa se to pomeša, ali asfalt može kod nas do 60 stepeni da se zagreje.“
U vozilima temperature mogu da budu i do 80-90 stepeni.
Zakonom protiv popločavanja
Zbog betona, velikog broja zgrada temperature su mnogo više u gradovima. Nesumnjivo bi daleko prijatnije bilo sa više zelenila. Prof. Vuković Vimić tako objašnjava da se zemlja sa travom zagreje dvadeset stepeni manje od asfalta. Smatra i da treba da se ojača zelena infrastruktura u urbanim sredinama, i to zakonima.
„Znači da mora da bude obavezno, a ne da bude dobra volja toga koji gradi. Znači, kroz zakonodavstvo da se naprave pravila i da se dobro definiše šta je zelena infrastruktura“, rekla je profesorka Poljoprivrednog fakulteta.
Navodi primer iz SAD gde su jednu ulicu ofarbali u belo kako bi dobili jedan stepen nižu prosečnu temperaturu nego inače.
Hoćemo li postati noćne ptice
Ukazuje da je najveći problem kvalitet života u gradu i da će za dvadesetak godina život u gradu biti više okrenut ka noći nego ka danu.
„Ako se ovako nastavi, u toku dana neće moći da se ide ulicom. Ne možete sačekati semafor leti. Treba stajati na suncu, na temperaturi, beskonačno i da čekate da se promeni u zeleno. Znači, to je stvarno na određenim lokacijama katastrofa“, rekla je prof. Vuković Vimić. Najteže je, napominje, radicima na otvorenom, što rade na ulici, rade na kanalizaciji, rade u vodovodu, kopaju, rade blizu asfalta – „Zašto bi imali toplotne udare non stop? To akumulirano loše deluje na organizam“.
Treba da budemo spremni na još teže vremenske uslove
„Ono što zavisi od nas jeste adaptacija. Znači, da znamo šta će se desiti, da znamo da pratimo upozorenje i najave, pa da bar ta kola nekako zaštitimo od grada. Znači, to nam je imovina“, rekla je Vuković Vimićeva.
Treba i redovno da se prati vremenska prognoza, a nadležni da razvijaju sisteme upozorenja kako bismo ranije bili upozoreni na vremenske (ne)prilike koje nas očekuju.
Sve što ste doživeli biće gore, poručila je profesorka Poljoprivrednog fakulteta.
- Izvor: RTS
Нема коментара:
Постави коментар