„Pisati sam počeo u samoodbrani. Branio sam se od svih koji su me ugrožavali zdravljem, snagom, lepotom, boljim uspehom u školi. Vadio sam se, dokazivao i sebi i drugima da sam samo drukčiji a ne gori od njih. Ima i izuzetaka, ali ja mislim da je umetnost posao za one koji imaju problema sa sobom. Oni razvijaju čula i osobine koji nisu potrebni zdravim i uspešnim ljudima. Niko bolje ne poznaje ljude od umetnika. A to dragoceno znanje stiče se dramatičnim poznanstvom sa samim sobom.“
Ovako je govorio pesnik, pisac, novinar, aforističar Duško Radović (1922–1984) koji je ostavio neizbrisiv trag u kulturi bivše Jugoslavije i postao sinonim za duhovitost, mudrost i ljubav prema Beogradu. Napustio nas je pre 40 godina, 16. avgusta.
Radović je rođen 29. novembra 1922. godine u Nišu, a tokom svoje bogate karijere stvorio je dela koja su obeležila generacije. Njegova poezija za decu, u kojoj je uspeo da spoji jednostavnost izraza s dubokim porukama, ostala je omiljena među najmlađima, ali i odraslima, dok su njegove pesme i aforizmi urezani u kolektivnu svest naroda. Njegova najpoznatija dela su: „Kapetan Džon Piplifoks“, „Poštovana deco“, „Smešne reči“, „Na slovo, na slovo“, „Beograde, dobro jutro 1“.
Međutim, Radović je bio mnogo više od pesnika. Njegov rad u medijima, posebno na Radio Beogradu, ostao je upamćen po emisiji „Beograde, dobro jutro“, u kojoj je svakog jutra, od 1976. do 1983. godine, izgovarao mudre, ironične i često duhovite opaske o svakodnevnom životu, ljubavi, društvu i politici. Njegovi aforizmi, jednostavni a duboki, postali su deo svakodnevnog govora, a mnogi od njih i danas su aktuelni.
Duško Radović bio je poznat po svom specifičnom humoru, koji je uspevao da razgali, ali i da podstakne na razmišljanje. Njegova kritika društva, izrečena s lakoćom i bez gorčine, bila je prepoznatljiva i voljena.
Govoreći o tome kako je izgledala saradnja sa Duškom Radovićem, Branislava Milunov je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, između ostalog ispričala:
„Ja sam imala jutarnju smenu od pet, on je već bio oko 15 minuta do pet u studiju, kada bi počeo da razmišlja šta će to da saopšti slušaocima u 7.15. To su bili trenuci kada nismo imali puno komunikacije, pošto je on bio prilično namrgođen, izolovan, nekako ljut... On je sve smišljao u trenutku i sve je radio u pet do 12", prisetila se detalja saradnje Branislava Milunov i dodala je da je sve to radio u želji da sa vedrinom razbudi slušaoce.
Duško Radović imao je poseban odnos prema deci, govorio je da za njih treba pisati kao za odrasle, samo mnogo bolje. Malim slušaocima prvi se obratio sa "Poštovana deco".
Generacije i danas stasavaju uz njegovog "Strašnog lava" i "Kapetana Piplfoksa", a pamte ga i po kultnim emisijama "Na slovo na slovo", "Hiljadu zašto" i "Poletarac". "Sve što raste, htelo bi da raste", himna je manifestacije "Radost Evrope" koja se održava u Beogradu od 1969. godine.
Napisao je scenarije za brojne emisije, medu kojima je i „Na slovo na slovo" sa Mićom Tatićem i lutkom Aćimom u glavnim ulogama.
Najpoznatiji je po kultnoj emisiji "Beograde, dobro jutro" u kojoj je od 1976 do 1983. godine slušaoce Studija B zabavljao aforizmima, objavljenim u tri knjige prodate u 300.000 primeraka.
Bio je autentičan i inovativan stvaralac, društveni kritičar, analitičar i neprevaziđeni poznavalac našeg mentaliteta, zato mnogi smatraju da je jedinstven fenomen naše kulture.
O njegovom vremenu, delu, duhu, utiscima i sećanjima na njega, kao i anegdotama koje pamte iz vremena koje su proveli družeći se sa njim govorili su karikaturista Dušan Petričić, pesnik Ljubovoje Ršumović i književnik Dragan Lakićević.
„Rekli smo dakle, 29. novembra Duško Radović će napuniti 100 godina i nisam napravila grešku i svesno ne govorim bi napunio 100 godina, nego napuniće 100 godina, što nije želeo drugima. Duško Radović kaže: ‘nemojte živeti 100 godina jer će vam deca tada imati po 70 i 80 godina i tek tada neće znati šta da radite sa njima’. To je bio Duško Radovi, rekla je u uvodu „Utiska“ njegova autorka Olja Bećković.
“Svima nam je bio autoritet”, rekao je na početku Dušan Petričić prisećajući se Duška Radovića. Dodao je kako je na njegovom primeru shvatio onu čuvenu rečenicu da ljudi nikada ne umiru nego ostaju u sećanjima svojih prijatelja i porodice jer malo, malo, pa se seti nečega u vezi sa njim.
Svoje sećanje na Duška Radovića izneo je i Ljubivoje Ršumović kome je Radović 20 godina bio urednik i sa kojim je radio u Poletarcu, prenela je Nova.rs.
“U meni se formirao neki estetski prag a pogotovu to kako treba pisati za male ljude, kako se odnositi prema roditeljima, sve to se taložilo kao neki ‘Dušanov zakonik’ kako se treba ponašati u životu i to i dan, danas stoji u meni”, naveo je pesnik.
Kaže da Duško nije imao strah nego neku vrstu odgovornosti i to više za druge nego za sebe.
Književnik Dragan Lakićević je rekao da je Radović bio jedna složena ličnost i da o Dušku zna dosta toga, iako je mlađi od Petričića i Ršumovića da bi se družio sa njim.
“Kod nas u Morači bio je jedan Duško Radović koji je bio čovek seljak, proslavio se kao snažan, a onda je nestao. Ja sam tada pomišljao da je to taj Duško Radović, ovde je najači a tamo piše pesme za decu”, ispričao je svoje sećanje Lakićević.
“Bio je zaštitni znak Beograda nalik Miki Alasu, podseća me na njegov duh”, naveo je Lakićević, dodajući da Duško nije samo učio ljude da budu dobri nego ih je učio da urade dobra dela.
Upitani kojom rečju je najbolje opisati Duška Radovića, uz koga su odrasla mnoga deca, Petričić je rekao da je to da je bio tačan čovek.
“On nije bio hrabar, nije bio ni kukavica, vodio je računa da svaka reč koju stavi na papir bude tačna, iz te potrebe za tačnošću potiče i ova druga priča o strahu i respektu od njegove tačnosti”, istakao je Petričić.
Ta njegova tačnost nas je naterala da budemo užasno vredni i tačni u tome što radimo, jer će on primetiti da je nešto polovično urađeno, dodao je on.
Iako ljudi govore da su odrasli na aforizmima Duška Radovića u emisiji “Beograde, dobro jutro “ na Studiju B, emisija je skinuta sa programa.
“Emisija ‘Beograde, dobro jutro’ je uzela maha, slušali su ih mnogi jer kada nešto kaže Duško Radović u toj emisiji onda se tome mora verovati. To je bila velika lekcija toga vremena, a onda su dušebrižnici, kojima se to nije baš dopalo, počeli da ga napadaju. I onda su mu skinuli emisiju”, ispričao je Lakićević koji je dodao da je čuo da je važnu ulogu u tome imao general Ljubičić (Nikola).
Posle nekoliko meseci tražili su da se vrati na Studio B, a Duško Radović im je odgovorio u svom poznatom stilu – ja jesam mali čovek iz radija ali se ne palim i gasim na dugme, rekao je Lakićević.
Govoreći o njegoviom emisijama, Ršumović smatra da je emisijom “Na slovo, na slovo” Duško Radović ustoličio neku vrstu poetike koja je kasnije dominirala u mnogim emisija za mlade ljude i decu.
„Naravno, Duško je između ostalog i tom emisijom, tom serijom dokazao da moramo napraviti taj Dušanov zakonik o tome kako treba pisati za decu,“ istakao je pesnik.
Prema mišljenju Petričića, Duško sa dečjim poezijom nije bio mejnstrim toga doba, ali je bio pesnik i pisac za jednu posebnu vrstu dece.
“Vremenom ti njegovi tekstovi, a narocito u emisiji ‘Beograde, dobro jutro’ toliko su ušli u društvo, da je on zaslužan za to što se stvorio jedan neverovatan jezik komunikacije između novinara, pisaca, TV novinara, reditelja filmskih i pozorišnih i publike. Publika je uz njegov jezik rasla, počeli su da razumevaju tekstove na drugi način, počeli su da čitaju između redova”, istakao je Petričić.
Duško je, kako je dodao, fantastičan instument kako da izmerimo razliku između vremena kada je on živeo i stvarao i ovog današnjeg vremena.
“Ono je bilo smisleno vreme a ovo je besmisleno vreme. Svi mi svedočimo da živimo u vremenu u kome su ti, koji su trebali da odrastu na njegovim tekstovima, ili preskakali časove ili uopšte nisu razumeli šta je Duško Radović pisao, i zato živimo u ovako pogubljenom vremenu. Ono je bilo smisleno vreme i zato je Duško Radović bio važan i bitan. Ovo je besmisleno vreme”, istakao je karikaturista i dodao:
“Ako se jednog dana ponovo vrati smisao u ovu naciju i narod, ponovo počnemo da napredujemo, nadam se, verujem da će neke generacije u dalekoj budućnosti, to je moja želja, da se sećaju ovog vremena ne zato što su Srbi jeli zlatnim viljuškama nego da su imali Duška Radovića”, istakao je Petričić.
Нема коментара:
Постави коментар