Ostaci SARS-CoV-2 nisu bezopasni, već napadaju ključne ćelije imuniteta i uzrokuju hronične upale
Čak i nakon što imuni sistem uništi virus SARS-CoV-2, bitka za telo nije gotova. Najnovija istraživanja pokazuju da ostaci uništenog virusa, njegovi proteinski fragmenti, ne nestaju bezopasno, već se pretvaraju u neku vrstu „zombi” ubica koji love u čoporima i sistematski uništavaju ključne ćelije našeg imuniteta. Ovo otkriće, koje je vodio međunarodni tim sa gotovo tri tuceta naučnika sa Univerziteta u Kaliforniji (UCLA), nudi dugo traženo objašnjenje za neke od najvećih misterija pandemije, od teških oblika bolesti do iscrpljujućih simptoma dugog kovida, piše Science Alert.
Ono što ovaj mehanizam čini posebno podmuklim jeste način na koji fragmenti biraju svoje mete. Za razliku od aktivnog virusa koji cilja specifične receptore na ćelijama, ovi ostaci love isključivo na osnovu geometrije, odnosno oblika ćelije.
Njihova meta su ćelije koje na svojoj površini imaju šiljke, pipke ili druge izbočine, stvarajući specifičnu zakrivljenost membrane. Jednom kada se nakupe na takvoj površini, fragmenti deluju zajedno i doslovno buše rupe u ćelijskoj membrani, što dovodi do njene smrti.
Na udaru su se našle upravo one ćelije koje su prve na liniji odbrane od virusa. Jedna od glavnih meta su dendritičke ćelije, svojevrsni „stražari” imunog sistema čiji je posao rano prepoznavanje uljeza i slanje signala za uzbunu ostatku tela. Druga meta su T-ćelije (CD4+ i CD8+), ključne „ubice” zadužene za uništavanje već zaraženih ćelija.
Fragmenti ubijaju upravo one važne vrste imunih ćelija koje stradaju u teškim slučajevima kovida-19 - pojasnio je Gerard Vong, profesor bioinženjeringa na UCLA-i i jedan od voditelja studije.
Lekari zapravo mere broj tih specifičnih T-ćelija kako bi utvrdili koliko je bolest teška. Pacijenti sa teškim slučajevima imaće niske brojeve; pacijenti koji se oporave imaće visoke brojeve - dodao je.
Ovaj selektivni napad objašnjava paradoks primećen kod teških oblika bolesti: iako se virus širi telom, upravo ćelije potrebne za koordinaciju efikasnog odgovora jednostavno nestaju iz cirkulacije, ostavljajući telo bez ključne odbrane.
Otkriće nudi i jedno od najuverljivijih molekularnih objašnjenja za dugi kovid, stanje koje pogađa milione ljudi širom sveta. Budući da ovi „zombi” fragmenti mogu dugo opstati u telu, oni predstavljaju stalan izvor tinjajuće, hronične upale.
Smatra se da je upravo ta upala ključni pokretač simptoma poput umora, „moždane magle” i bolova u zglobovima. Mehanizam delovanja fragmenata zapanjujuće je sličan procesima u autoimunim bolestima poput lupusa ili reumatoidnog artritisa, što bi moglo objasniti zašto neki simptomi kovida nalikuju tim stanjima.
Istraživanje je rasvetlilo i zagonetku varijante omikron.
Iako je bila izrazito zarazna, uglavnom je uzrokovala blaže simptome. Naučnici su otkrili da se protein šiljka omikrona raspada na drugačije fragmente koji su znatno manje efikasni u uništavanju imunih ćelija.
Otkrili smo da su delovi šiljka omikrona bili daleko manje sposobni da ubiju ove važne imune ćelije, što sugeriše da imuni sistem pacijenta neće biti toliko iscrpljen - rekao je Jue Žang, bioinženjer sa Univerziteta Vestlejk u Kini i prvi autor studije.
„Virusni zagrobni život”
Naučnici ovaj fenomen nazivaju „virusnim zagrobnim životom”. Iako su fragmenti tehnički „mrtvi” jer ne mogu da se repliciraju, oni ostaju biološki aktivni. Štaviše, oni se mogu povezivati sa dvolančanom RNK (dsRNA), molekulom koja je česta tokom virusnih infekcija i koju imuni sistem prepoznaje kao znak opasnosti.
Zajedno tvore stabilne, nanokristalne komplekse koji deluju kao „super-stimulatori”, izazivajući preteranu upalnu reakciju.
Ovi kompleksi mogu cirkulisati telom i aktivirati zdrave ćelije koje nikada nisu ni bile zaražene virusom, što objašnjava kako kovid-19 uzrokuje štetu na organima koji nisu primarna meta infekcije, poput srca i krvnih sudova.
Naučnici su pokazali da izlaganje zdravih ćelija sićušnom deliću (manje od 0,3 odsto) ovih virusnih fragmenata može pokrenuti gensku aktivnost gotovo identičnu onoj kod potpune infekcije živim virusom.
To znači da ostaci virusa imaju moć da rekreiraju potpis bolesti dugo nakon što je sama infekcija prošla, otvarajući potpuno novi spektar mogućnosti za razumevanje i lečenje posledica kovida-19.
- Piše 24sata
Нема коментара:
Постави коментар