Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, jedno prezime ubedljivo prednjači, a iza njega slede još neka koja su nam toliko poznata da ih svakodnevno srećemo.
Jovanović je najzastupljenije prezime u Srbiji, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, nosi ga oko 130.000 građana. Ipak, prezimena nisu svuda samo porodično nasleđe. U nekim zemljama ona se formiraju prema imenu roditelja, u drugima deca dobijaju dva prezimena, dok se u pojedinim državama od supružnika zakonski očekuje da imaju isto prezime.
Prezime je nešto što uglavnom nasleđujemo i nosimo tokom čitavog života, često bez mnogo razmišljanja o tome kako je nastalo i zbog čega baš tako glasi. U Srbiji su prezimena koja se završavaju na „ić“ veoma rasprostranjena, a neka od njih toliko su česta da gotovo svako poznaje nekoliko Jovanovića, Petrovića ili Nikolića.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zasnovanim na Popisu stanovništva iz 2022. godine, Jovanović je najčešće prezime u Srbiji. Iza njega nalaze se Petrović i Nikolić, dok ostatak prvih deset mesta zauzimaju prezimena koja su nam takođe veoma poznata.
Ovo je deset najčešćih prezimena u Srbiji
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, lista deset najzastupljenijih prezimena u Srbiji izgleda ovako:
Jovanović
Petrović
Nikolić
Marković
Đorđević
Stojanović
Ilić
Stanković
Pavlović
Popović
Prema istom izvoru, u Srbiji živi oko 130.000 Jovanovića, blizu 100.000 Petrovića i oko 90.000 Nikolića. To znači da se samo ova tri prezimena pojavljuju kod velikog broja stanovnika, što ih čini naročito prepoznatljivim u svakodnevnom životu.
Podaci su objavljeni u martu 2024. godine, a odnose se na rezultate Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova iz 2022. godine. Zato ih treba posmatrati kao zvaničan presek prema tom popisu, a ne kao godišnju statistiku koja se redovno ažurira.
Kada su prezimena u Srbiji postala stalna?
Danas nam je sasvim normalno da prezime nasleđujemo od roditelja i prenosimo ga na svoju decu. Međutim, u prošlosti nije uvek bilo tako. U Kneževini Srbiji prezimena nisu nužno ostajala ista iz generacije u generaciju, već su se mogla menjati u zavisnosti od imena oca ili drugog porodičnog pretka.
Važan korak ka današnjem sistemu napravljen je za vreme kneza Aleksandra Karađorđevića. Naredbom od 31. januara 1851. godine propisano je da se prezimena u porodicama trajno utvrde i da ih državne, verske, školske i vojne vlasti koriste u zvaničnim dokumentima.
Razlog je bio praktičan, stalna prezimena olakšavala su vođenje evidencije o stanovništvu, porodicama i imovini. U istorijskom dokumentu navodi se i da su se prezimena ranije menjala, što je otežavalo administrativni rad.
To, ipak, ne znači da pre 1851. godine ljudi u Srbiji nisu imali prezimena. Razlika je u tome što ona nisu uvek bila trajna i nasledna u današnjem smislu.
O ovoj naredbi pisalo je Društvo srpskih rodoslovaca „Poreklo“, koje je objavilo i njen transkript, uz navođenje istorijskog zbornika zakona iz 1853. godine u kojem je dokument zabeležen.
U nekim zemljama prezime zavisi od imena roditelja
Iako se u Srbiji prezime uglavnom nasleđuje kao porodično ime koje se prenosi sa roditelja na dete, u drugim delovima sveta postoje sasvim drugačiji sistemi. Oni pokazuju da prezime ne mora uvek da označava čitavu porodicu na način na koji smo navikli.
Island: sin i ćerka mogu imati različita prezimena
Na Islandu je tradicionalni sistem imenovanja posebno zanimljiv. Umesto klasičnog prezimena koje se prenosi kroz generacije, mnogi stanovnici imaju patronimik, odnosno prezime izvedeno iz imena oca, ili matronimik, izveden iz imena majke.
Kod patronimika se imenu roditelja dodaje nastavak koji označava da je osoba njegov sin ili ćerka. Tako nastavak „son“ znači sin, dok „dóttir“ znači ćerka.
To znači da deca istih roditelja mogu imati različita prezimena. Ako se, na primer, otac zove Jon, njegov sin može imati prezime Jónsson, a ćerka Jónsdóttir. Ako se prezime formira prema majčinom imenu, princip je sličan.
Ipak, ne koriste svi Islanđani ovaj sistem, jer postoje i nasledna porodična prezimena.
Španija: deca po pravilu dobijaju dva prezimena
U Španiji je uobičajeno da osoba ima dva prezimena, jedno koje potiče od jednog roditelja i drugo od drugog roditelja. Roditelji mogu da se dogovore o redosledu njihovog prenošenja, pa majčino prezime može da bude prvo, a očevo drugo.
Ovaj sistem znači da porodična imena sa obe strane porodice mogu ostati vidljiva u punom imenu deteta. Redosled koji je utvrđen za prvo dete primenjuje se i na narednu decu istih roditelja.
Tako špansko prezime može da pruži više informacija o porodičnom poreklu nego što je to uobičajeno u Srbiji, gde većina ljudi nosi jedno prezime.
Japan: supružnici moraju da imaju isto prezime
U Japanu zakon propisuje da supružnici prilikom sklapanja braka izaberu zajedničko prezime. Nije obavezno da žena uzme muževljevo, jer par može da izabere i njeno prezime, ali se u praksi to mnogo ređe događa.
Prema podacima japanske vlade za 2024. godinu, oko 94,1 odsto parova koji su sklopili brak izabralo je muževljevo prezime, dok je 5,9 odsto odabralo ženino.
Ovaj primer pokazuje da pravila o prezimenima nisu samo stvar tradicije, već mogu biti i pitanje zakona, administracije i društvenih običaja.
Нема коментара:
Постави коментар