„Stvarno sam se obradovao kada je onaj desničar Miša Vacić posle blage presude izjavio da se nije promenio i da nastavlja da misli i govori ono što je do sada mislio i govorio," kaže mi moj drug Žile inače ubeđeni liberal.
Gledam ga zbunjeno, očekujem da u sledećoj rečenici poentira tako da me nasmeje. Žile je poslednji čovek koji bi se u bilo čemu divio nekom radikalnom.
On, međutim, samo podiže obrve.
„Ne šalim se. Stvarno sam očekivao da će se koliko odmah i Naši i ovi „1389" obrušiti na rijaliti programe i tabloide koji već nedeljama rastaču tradicionalne srpske vrednosti, pre svega one porodične."
„Sad se već sprdaš," kažem namršteno i pomalo ljuto jer vidim da od zabave nema ništa. „Kakve porodične vrednosti ti štitiš kada se zalažeš za sve suprotno? Počev od gej parade i istopolnih brakova."
„Grešiš," upada Žile. „Meni ne smetaju porodične vrednosti, već licemerje i nedostatak razumevanja za različitost. Ali, ako neko ima porodicu, mislim da mu je obaveza da o njoj brine. Ništa ne mrzim više od neodgovornih roditelja i supružnika. Jesam za gej brakove, ali osuđujem onog ko u tom braku vara. Ako ti je do toga, nemoj da se ženiš. Ni istopolno ni sa drugim polom.
„Dobro, to nije tema, Žile. Šta si hteo sa onim Vacićem?"
„Pratiš li ti ovaj haos sa onom LJubom, Čabarkapom, njenom maloletnom ćerkom? Gde se ne zna ko je s kim bio?"
„Teško mi je da izbegnem," priznajem.
„O tome govorim. To je potpuno razbijanje porodičnih, tradicionalnih, ljudskih, ma kakvih god hoćeš vrednosti. Najpre, majka koja ostavlja maloletnu ćerku na čuvanje takozvanom dečku, dok je ona u rijalitiju a otac devojčice u zatvoru. Dakle, mimo svakog zakona i propisa i centra za socijalni rad. Potom taj „dečko", inače oženjen i otac troje dece sa upravo trudnom suprugom koju, kao, voli najviše na svetu, obljubljuje maloletnicu koja sa njim ostaje trudna. Barem tako tvrde."
„Meni je to malo sumnjivo."
„Nebitno je da li ti je sumnjivo. I meni je sumnjivo kada neko na fejsbuku napiše da nekog političara treba ubiti ili kada preti novinarima. Ali je dužnost policije da na to reaguje, a ne da procenjuje ozbiljnost pretnje. I to se i radi. Uglavnom. E pa, i ovde bi neko trebao da reaguje umesto što se medijski prostor truje najvećim gadostima."
„Znam, ali meni sve to liči na farsu. Ne mislim da je išta od toga tačno.
„I gej parada je farsa pa opet svi reaguju, traže zabranu i dolaze da biju. A tamo nema eksplicitnih poruka. Ovde ima. Čovek se glasno hvali da je spavao sa maloletnicom i napravio joj dete. Možda to nije tačno, ali ne vidim ničije reakcije. Nigde udruženja za zaštitu prava deteta, za sprečavanje porodičnog nasilja, pa ni tvojih novinarskih udruženja da kritikuju takvo izveštavanje. Nigde nikoga od viđenijih javnih intelektualaca da se zapita zašto nema glasne osude. Zato sam se nadao da će desničari biti ti koji će se pobuniti, glasno kako oni to već umeju, pa ako treba i zapretiti da će silom sprečiti takvo pljuvanje po porodici, toj osnovi srpstva."
„Sada se stvarno izmotavaš," odmahujem glavom
„Ne izmotavam se! Dobro, možda malo. Ali ja bih ih zaista u tome podržao. Time bi dokazali da stvarno brane nekakve vrednosti. Sa kojima se ja, inače, ne slažem. Uglavnom. Ali bih video da nekakav sistem postoji. A ne da im je sva vrednost u tome da napadaju slabe i ranjive."
„Mislim da ti ovo preozbiljno shvataš, zaista," pokušavam ja da zaključim, ali se Žile ne da.
„Nikako. Zamisli koliko je ljudi u Srbiji i sličnoj situaciji. Koliko ima očuha ili partnera koje drugari sada zadirkuju i provociraju kako bi mogli da probaju nešto i sa ćerkom svoje suprute ili devojke, kako li se to već kaže. Jer u novinama čitaju da je to prihvatljivo. Ili makar ne čuju glasnu osudu. Taj koji se time hvali nije priveden, dete nije oduzeto roditeljima i smešteno u sigurnu kuću. Nema reakcije države. Pa ako je tom Čabarkapi prošlo, proći će i tebi, govori mu društvo. Većini se to verovatno gadi ali nekoga će sigurno ohrabriti. E, tu su nam potrebni ti zaštitnici tradicionalne porodice, Crkva, škola, centri za socijalni rad. Da glasno poruče da to ne da nije dozvoljeno, nego nije dozvoljeno ni promovisanje takvog ponašanja u bilo koje svrhe."
„Ja mislim da je svima jasno da to nije istina..."
„Svima jasno? Ma, daj... Pa onaj humorista je napisao u svojoj rubrici da je Nataša Kandić šatro osudila Novaka Đokovića što ne pomaže albanskoj deci i još se u njeno ime podsmevao njegovoj igri na Vimbldonu, sve na stranici koja je jasno označena kao satirična. A razni desničari to preneli po internetu kao istinu. Čak i kada je razjašnjeno da je u pitanju šala, doduše neukusna, neki i dalje napadaju sirotu Kandićku koja ne zna šta ju je snašlo. "
„Prošla je ona i gore stvari..." kažem pomirljivo znajući da je Žile slab na Kandićku.
„Ma, nebitno. Samo hoću da kažem da ljudi ovde veruju samo u ono što žele da veruju. Robuju predrasudama koje im kroje mediji. A nama se kao model pravog muškarca, alfa mužjaka takoreći, sada nameće klipan koji voli svoju ženu i čeka sa njom četvrto dete, ali istovremeno ima ljubavnicu i još se upušta u vezu i sa njenom ćerkom i sada i sa njom, kaže, čeka dete i sve je idealno. A znaš šta je najbolje, šta me je oborilo s nogu?"
„Šta?"
„Kada kaže da je ta LJuba loša majka i da se on brinuo o njenoj deci, kaže, „pazio sam ih kao svoju". Pa šta li radi svojoj deci, da mi je znati, ako je ovu što ju je „pazio" ostavio u drugom stanju?"
„Žile, odvratan si," kažem skiseljenog lica
„Daj, zamisli samo da li bi se svi ponašali ovako nonšalantno da je onaj gej aktivista posle izlaska iz Velikog brata samo rekao da mu se sviđa šesnaestogodišnji sin nekog od učesnika. Daleko bilo da ga je odveo kod sebe kući i optužio roditelje da se o njemu slabo brinu. Pa će on to bolje. Ej, eksplodiralo bi sve! Divizije bi išle da se obračunaju sa njime gde god da se nalazio! Bez obzira da li se samo šalio, kao što ti sada kažeš."
„I treba," odgovaram razrogačenih očiju na ovo što sam čuo.
„Naravno da treba. Maloletnik je u pitanju. Tu nema slobode čak ni kod mene. Ni u vicu. Ali tako treba da bude i u ovom slučaju. O tome ti pričam."
„Ma, naivan si. To je sve samo reklama za novu sezonu Farme. Vidiš da to sada pišu tabloidi. Svi će da uđu. I LJuba i ćerka, bivši muž, pa i taj za koga više ne znamo da li je zet, dečko, šta li je," govorim pomirljivo dozivajući rukom kelnera da nam donese još po pivo.
„Jeste. Fali samo Nataša Kandić."
„Ha, ha, ha. Nisi normalan, Žile. Pa ona da uđe niko više ne bi hteo da gleda Farmu."
„Baš zato i treba da uđe."
Нема коментара:
Постави коментар