PROGNOZA VREMENA: Zima 2013/2014. će ipak biti uobičajena?

Nedeljko Todorović, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, izjavio je da će zima ove godine u Srbiji biti uobičajena, istakavši da ne postoji pouzdana metodologija, kojom bi se argumentovali medijski napisi o najavljenoj veoma oštroj zimi.

Prema njegovim rečima, svake godine iz evropskih meteoroloških centara dođe informacija o predstojećoj jakoj zimi u regionu Srbije i Evropi, ali ne postoji pouzdana metodologija kojom bi se to argumentovano tvrdilo.

"Po mojim analizama, u našem regionu svake tri ili četiri godine je nešto malo jača zima, zatim svakih sedam do osam godina, a najjača je na svake 22 godine. Sudeći po razvoju prethodnih 20-ak godina, ova zima će biti uobičajena", reko je Todorović.

On je podsetio da je nešto jača zima bila 2005. i u feburaru 2012. godine, dok je prethodna bila relativno blaga.

"Prema faktoru verovatnoće, statističkoj analizi i povratnom periodu vremenskih prilika, najverovatnije je da će zima biti uobičajena i ne izuzetno jaka, kao što to mediji prenose", rekao je Todorović novinarima na obeležavanju Dana Republičkog hidrometeorološkog zavoda.


Šok u februaru: Nagli pad temperature i sneg krajem januara i početkom februara

Dok se u pojedinim delovima sveta živa u termometrima spušta na istorijski minus, na Balkanu su, u sred zime, temperature prolećne. * Nagli pad temperature sa snežnim padavinama bi se mogao dogoditi krajem januara i početkom februara, a takvo vreme bi se zadržalo sve do marta.

Na području regiona temperature se kreću između pet i 14 štepeni, a u primorskom području i do 18 stepeni Celzijusa.

Zbog visokih temperatura, na planinama gotovo da uopšte nema snega. Nestašica snega pokvarila je skijašku sezonu u Sloveniji, BiH i Crnoj Gori.

Dok se u austrijskim i italijanskim skijalištima tereni bele od prirodnog i veštačkog snega, gosti u slovenačkim skijalištima nisu te sreće.

Snega ili nema ili je oskudan, pa mediji javljaju da skijaši odustaju i odlaze kućama ili na druge terene.

Situacija je identična u Bosni i Hercegovini – u skijaškim centrima na Jahorini i Bjelašnici. Oni koji su tu došli da provedu praznike uz skijanje pakuju kofere i napuštaju te skijaške centre.

I dok se na crnogorskom primorju temperature kreću oko 18-tog podeoka, na planinama se ne spuštaju ispod nule.

Neuobičajeno toplo vreme za ovo doba godine je i u Hrvatskoj.

Iste temperature predviđaju se i za naredne dane, sneg se ne očekuje, a ni obilnije kiše.

Prema rečima metorologa Nebojše Subanovića iz hrvatskog Meteo-infa, toplo vreme je posledica delovanja veoma prostranog ciklona i jedino se njegov jugoistočni deo nalazi pod uticajem slabog anticiklona.

"U takvim okolnostima u naše krajeve i veći deo Evrope dolazi topao vazduh s Mediterana i iz Afrike. Zbog toga je i vreme toplije od proseka”, objašnjava Subanović dodavši da je teško proceniti kada se može očekivati prava zima.

Nagli pad temperature sa snežnim padavinama bi se mogao dogoditi krajem januara i početkom februara, a takvo vreme bi se zadržalo sve do marta.

Stručnjaci tvrde da nagla promena temperature ne bi pogodovala usevima i voću.

VREMENSKA PROGNOZA ZA 2014. godinu


Godina će biti umerena u vremenu, mada su moguća manja istupanja u obliku obilnih pljuskova i suša.

Baš ste se pitali ovih dana kakvo vreme donosi nova godina? Hoće li nas zadesiti ledena zima i sneg koji će paralisati ne samo planinska sela već i gradove, ili će nas na leto dočekati neizdrživa vrućina, asfalt koji se topi i potpuni kolaps zbog paklenih temperatura?

Ništa se od toga neće desiti u 2014. kaže za „Politiku” Nedeljko Todorović, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Sudeći po najavama onih koji prate vremenske prilike očekuje nas godina slična ovoj. Doduše, mogući su „ekstremi” – obilni pljusak praćen olujom ili suša od mesec, dva što je potpuno uobičajeno za region u kojem živimo.

– Nema prave zime do Božića. U prvim danima januara biće relativno toplo vreme, očekuju nas povremena naoblačenja sa kišom, a snega će biti samo na planinama. Oko 8. januara može uslediti jače naoblačenje sa kišom koja će se pretvoriti u sneg, a krajem meseca biće hladnije sa većim izgledima za snežne padavine – kaže Todorović.

Mala je šansa da će nam zima 2014. prirediti vanrednu situaciju kao pre dve godine. Najhladnije godišnje doba ovog puta će biti malo toplije od stogodišnjeg proseka, baš kao što je bilo i lane. S obzirom na to da nam je posebno hladna bila zima koja je počela 2012, a da toplije zime idu dve tri zaredom, ne treba da strahujemo od sibirskih hladnoća i smetova.

I dok je temperatura kod nas trenutno iznad proseka, pa pojedini dani podsećaju na rano proleće, u drugim krajevima planete besne oluje i veje sneg.

– I to je sasvim uobičajeno: u svakom trenutku negde na Zemlji je nevreme, samo je pitanje koliko ono područje obuhvata. To je prirodna zakonitost, ako je u jednom regionu nevreme, ili je okovan snegom i ledom, u drugom je toplije. To se, naravno, odnosi na umerene sredine. Ako je u Velikoj Britaniji ciklon sa snežnim padavinama, kod nas je toplije i duva južni vetar. Onda u Engleskoj postane stabilno i suvo, a kod nas pada kiša ili sneg – objašnjava Todorović.

I dok za 2014. godinu kad je vreme u pitanju, sudeći bar po najavama ovog iskusnog meteorologa, ne moramo mnogo da brinemo, u decenijama koje slede, ukoliko se na celoj planeti nešto drastično ne učini na redukciji gasova, klima će se drastično promeniti.

– U prvoj deceniji ovog veka klima je znatno različita od one koju smo imali polovinom 20. stoleća. Mnogo je toplije, imamo sve češće i sve duže toplotne talase i drastično visoke temperature. Zimi to i nije toliko primetno, jer u ledenim danima temperatura je samo malo porasla u odnosu na period od pre pet-šest decenija, ali leta su znatno toplija – objašnjava docent Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju.

On predviđa da nas, ukoliko se nešto drastično ne uradi na smanjenju koncentracije gasova na globalnom nivou, čekaju sve teži vremenski uslovi kako budemo išli ka sredini ovog veka.

– U poslednjih stotinak godina koncentracija gasova na celoj planeti uvećana je za oko 40 odsto. Zbog toga se menja i globalna klima, a naš region se poslednjih deset godina više zagreva od ostalih. Zagrevanje Zemlje nikada nije ravnomerno, ali primetno je da ono raste posebno u oblasti jugoistočne Evrope i delovima oko Mediterana. Naravno, najveće promene su zabeležene na Severnom polu – objašnjava Đurđević.

To naravno ne znači da će sledeća godina biti izuzetno topla, ali ako se ovaj trend povećanja štetnih gasova nastavi, posle 2050. klima će biti drastično različita u odnosu na ovu koju danas imamo, ističe naš sagovornik. Očekuje se da do kraja veka temperatura poraste za tri stepena u odnosu na 20. vek.

– Ovakva promena klime drastično utiče na živi svet. Prošle godine smo imali najtoplije leto i zbog suše zabeleženo je čak 30 odsto gubitaka u poljoprivredi. Podzemne vode u Srbiji beleže pad tokom poslednjih godina, šume su ugrožene, imamo izuzetno mnogo primera da se suše šume u razmerama koje nisu očekivane za klimatske uslove kod nas, požari su izuzetno česti zbog suše i visokih temperatura – kaže Đurđević.

Promene u klimi upozoravaju na moguće opasnosti koje nam prete u budućnosti. Zbog toga, kaže Đurđević, treba da razmišljamo kako da prilagodimo svakodnevne aktivnosti u odnosu na potencijalne izmene klime koje nas najverovatnije čekaju.

----------------------------------------------

Magnetna bura kriva za glavobolju

„Menja se vreme, bride mi kosti, boli me glava, lupa mi srce.” Ovo su samo neke od uobičajenih rečenica kojima svi mi ubeđujemo i sebe i okolinu da je za naše zdravstvene tegobe odgovorno – vreme.

„U zabludi su oni koji misle da svaka vremenska prilika utiče na zdravstveno stanje. Utiču ako su veoma niske temperature i jak vetar, ili leti kada su visoke temperature i velika vlažnost, ili ako je maglovito i tmurno vreme. U ostalim situacijama vremenski parametri ne utiču bitno na zdravlje. Ali u pozadini vremenskih događaja, naročito kada su promene u pitanju, prodori hladnih talasa, ne utiču meteorološki parametri već se u pozadini nalaze naelektrisanje atmosfersko i magnetno polje. Mi to ne vidimo, pa krivimo vreme. Glavobolja dolazi od poremećaja magnetnog polja Zemlje i naelektrisanih čestica. Mi imamo elektromagnetno polje, poremećaj elektromagnetnog polja Zemlje stvara u našem telu mikrostruje. Te mikrostruje proizvode glavobolje, poremećaj rada srca i druge probleme. A uzročnik poremećaja elektromagnetnog polja na Zemlji jeste aktivnost Sunca, kada sunce emituje jako naelektrisanje ka Zemlji, u vidu sunčanog vetra koji je praćeno jakim magnetnim poljem, onda dolazi do magnetne bure na zemlji”, objašnjava Nedeljko Todorović.

Dejana Ivanović, Politika




JANUAR 2014: Topliji i prosečno vlažan januar.

Srednja minimalna temperatura vazduha u januaru će imati vrednosti u granicama višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 1.0ºS u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost januarske srednje minimalne temperature vazduha oko -0.6ºS.

Srednja maksimalna temperatura vazduha u januaru biće u granicama višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku višim oko 0.6ºS u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura vazduha tokom januara biće oko 4.4ºS.

Srednja januarska količina padavina će biti u granicama višegodišnjeg proseka sa vrednostima u proseku višim za oko 1 mm u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja količina padavina tokom januara iznosiće oko 45 mm.


FEBRUAR 2014: Srednja februarska temperatura i količina padavina u granicama višegodišnjeg proseka.

Srednja minimalna temperatura vazduha u februaru imaće vrednosti u granicama višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 0.3ºS u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost februarske srednje minimalne temperature vazduha od 0.3ºS.

Srednja maksimalna temperatura vazduha u februaru biće u granicama višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku višim za oko 0.2ºS u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura vazduha tokom februara biće oko 6.7ºS.

Srednja količina padavina tokom februara biće u granicama višegodišnjeg proseka sa vrednostima u proseku višim za oko 2 mm u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja februarska količina padavina iznosiće oko 34 mm.


MART 2014: Prosečno hladan i vlažan mart.

Srednja minimalna temperatura vazduha u martu će imati vrednosti u granicama višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti niža za oko 0.2ºS u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost martovske srednje minimalne temperature vazduha oko 3.3ºS.

Srednja maksimalna temperatura vazduha u martu biće u granicama višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku višim oko 0.3ºS u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura vazduha tokom marta biće oko 12.8ºS.

Srednja martovska količina padavina će biti u granicama višegodišnjeg proseka sa vrednostima u proseku višim za oko 1 mm u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja količina padavina tokom marta iznosiće oko 42 mm.

Нема коментара:

Постави коментар